Весић: Београдски Jевреји део историје нашег града

Градски менаџер Горан Весић и министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Зоран Ђорђевић обишли су данас Јеврејско гробље које ће одлуком Града Београда бити проширено на захтев Јеврејске општине Београд. Обиласку гробља присуствовали су и амбасадорка Израела Алона Фишер-Кам као и Данило Медић председник Јеврејске општине Београд.

Весић је указао да се ради о важној одлуци јер је захтев Јеврејске општине Београд за проширењем усвојен после више деценија захтева и чекања. 

– Када се дође на ово гробље, види се колико је јеврејска заједница била важна у Београду и колико је допринела развоју града. На овом месту сахрањени су људи који су стварали историју Београда, а данас смо разговарали и о томе шта можемо да учинимо да се реновира и само гробље, јер је оно културно-историјски споменик – истакао је Весић. 

Градски менаџер је нагласио да су београдски Јевреји део наше историје и да се кроз сећање на њих сећамо и властите историје.  

– Град Београд је последњих неколико година учинио много на сарадњи са јеврејском заједницом. Једна од наших првих посета учињена је јеврејској синагоги, а међу првим одлукама налазила се она да се 10. мај прогласи Даном сећања на жртве Холокауста у Београду. Покренули смо и питање Старог сајмишта, република је донела закон којим се решава статус имовине страдалих Јевреја и разговарамо са јеврејском заједницом како да она поново постане део живота Београда. Сада су се створили услови да ова заједница поново заузме своје место и формирањем културног центра и очувањем сећања на Јевреје и Србе који су заједно подизали наш град – казао је Горан Весић.

Министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Зоран Ђорђевић казао је да гробља представљају огледала наше прошлости и да Јеврејско гробље заслужује да изгледа боље и уређеније. 

– Ми ћемо наставити сарадњу са јеврејском заједницом, у току је и израда закона који ће нам омогућити и наставак активности на Старом сајмишту. Међусобно веома добро сарађујемо и верујем да ће се наши односи са јеврејском заједницом у будућности само још више унапређивати – истакао је министар Ђорђевић.

Амбасадорка Израела Алона Фишер-Кам указала је на повезаност два народа који су се заједнички борили у светским ратовима за ослобођење Србије. 

– Јеврејска заједница је веома дуго интегрални део друштва у Србији. Односи између државе Србије и државе Израел не могу се разумети без доприноса јеврејске заједнице у Србији и зато морамо поштовати то наслеђе. Захвални смо Републици Србији и Граду Београду и представницима јеврејске заједнице у Београду на свему што чине за добробит ове заједнице – истакла је Алона Фишер-Кам и подсетила да се у сарадњи са надлежнима решавају многа питања важна за Јевреје попут реституције, Старог сајмишта, синагоге у Суботици. 

Председник Јеврејске општине Београд Данило Медић захвалио jе Граду Београду на, како је казао, доброј одлуци која ће ревитализовати јеврејску заједницу у Србији и Београду. 

– Посебно захваљујем Горану Весићу зато што са великом енергијом ради на пројектима како би вратио јеврејску заједницу на њено некадашње место. Ово је заиста период када долази до ренесансе наше заједнице у Србији како због низа закона тако и због суштински доброг односа председника државе, републичких и градских власти, који су омогућили да се многе ствари решавају много брже. Симболички, ова година означава 500 година како заједно живимо у Београду, 100 година од како је Србија признала право држави Израел да постоји, 70 година од државности Израела и 25 година од наших дипломатских односа – истакао је Медић.

Београд има два јеврејска гробља – старо ашкенаско и ново сефардско, а оба су богата уметничким радовима. Сефардско гробље у Рузвелтовој улици датира из 1888. године. Када је генералним планом из 1925. године одлучено да се Старо јеврејско гробље потпуно исели из Далматинске улице, настала је потреба да се даље прошири купљено земљиште за Ново јеврејско гробље. Након тог проширења, Сефардско гробље до данас је задржало исту повшину и функцију. Преко пута Сефардског, у делу Новог гробља одвојеном зидом у Рузвелтовој улици, налази се Ашкенаско гробље које више није у употреби.