Положени венци на споменик на Старом сајмишту

У оквиру централне државне церемоније поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста, председник Скупштине Београда Никола Никодијевић положио је данас венац на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту.

Никодијевић је истакао да злочини који су се догодити током Другог светског рата не смеју бити заборављени. 

– Одржавамо сећање на невине жртве, али желимо и да учимо будуће генерације како се овакве ствари никада не би поновиле. Злочине Другог светког рата нећемо заборавити јер би то значило опрост и амнестију злочинаца – рекао је Никодијевић. 

Изасланик председника Републике Србије и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић истакао је да је Други светски рат и за јеврејски и за српски народ био славан, али и тужан. 

– Са једне стране, велика победа 1945. године зачињена је највећим злоделом које памти свет од његовог постанка. Холокауст, као симбол страдања јеврејског народа и геноцид над српским и ромским народом под зликовачким режимом Адолфа Хитлера и његових савезника и следбеника у Европи, били су највећа срамота коју је свет дозволио. Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација. Други светски рат однео је, поред осталог, преко шест милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа. Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданпек, Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци, логор „Црвени крст” у Нишу, само су нека од масовних стратишта невиних жртава – истакао је Зоран Ђорђевић, упозоривши да су антисемитизам, етничка и религијска мржња и даље присутни у свету, те да се цивилизована друштва морају борити против таквих рецидива.

На комеморативној церемонији поводом 73. годишњице ослобођења логора Аушвиц, венце су положили и изасланик председнице Народне скупштине Републике Србије и потпредседник скупштине Владимир Маринковић, представници јеврејских и ромских заједница, удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије, бројни припадници дипломатског кора, преживели заточеници логора смрти и чланови породица настрадалих.