Весић: Етика Милоша Ђурића порука за младе генерације
Градски менаџер Горан Весић изјавио је данас да је велика част и задовољство што Скупштина града има промоцију књиге „Испит код професора Милоша Н. Ђурића” Милована Витезовића јер нас је он упознао са многим важним личностима наше историје.
– Сада са професором Милошом Ђурићем, а преко његових дела упознали смо се и са Димитријем Туцовићем, Вуком Караџићем, Филипом Филиповићем, краљем Петром, Милошем Обреновићем. На овај начин показујемо да је Скупштина града отворена за овако важна капитална дела као што је прича о Милошу Ђурићу – истакао је Весић.
Он је додао да је Милош Ђурић значајан за нашу културу и наше друштво, а између осталог постао је познат по држању за време окупације, када је био позван да потпише Проглас српском народу због чега је завршио у логору на Бањици.
– Његова чувена реченица налази се у овој књизи када он среће професора са Музичке академије који га наговара да потпише проглас, а он му одговара „теби је лако ти свираш у дипле, а ја предајем етику овом народу” – рекао је градски менаџер.
Весић је овом приликом рекао да му се највише свидела песма „Александрија” у којој се каже да је била чувена по светионику и библиотеци, а када је библиотека изгорела угасио се и светионик.
Како је нагласио, читајући ову књигу млади могу упознати ко је био Милош Ђурић, али и научити мало о основама етике што није мање важно.
Аутор књиге Милован Витезовић истакао је да се нада да ће читаоцима бити најпријемчивија етичка порука ове књиге, каква је и била личност професора Милоша Ђурића.
– Књига је писана педестак година, то је мој разговор са антиком, а антику сам спознавао захваљујући делу професора Ђурића. Он је своје изјаве за време рата платио и Бањицом – истакао је Витезовић.
Овим издавачким поидухватом у години јубилеја – 60 година постојања, Завод за уџбенике у сарадњи са аутором обележава 125. годишњицу рођења и 50. годишњицу смрти професора и академика Милоша Н. Ђурића.
О књизи су говорили Драгољуб Којчић, директор и главни уредник Завода за уџбенике, и професор др Жарко Требјешанин, а стихове из књиге је говорио драмски уметник Гојко Шантић.