Весић: Београд иде напред, али памти и сећа се својих жртава

Београд мора да иде напред и да се развија, али и да памти и да се сећа жртава 6. априла 1941. године, рекао је градски менаџер Горан Весић гостујући на ТВ Пинк.

Он је подсетио да се данас навршава 77 година од бомбардовања Београда 1941. године које је предводила четврта немачка флота под командом генерала Александра Лера.

 – У овом бесомучном чину страдало је између 2.800 и 4.000  људи, уништено 627 зграда, тешко оштећена 1.601, а лакше 6.829 зграда. Уништена је Народна библиотека, која је саграђена 1832. године, са преко 350.000 књига и то је нешто што Београд мора да памти, да се сећа жртава – рекао је Весић додавши да је та војна операција названа „Страшни суд”.

Он је истакао да ова операција није имала везе са ратом и војном стратегијом, већ је то била Хитлерова лична одмазда према Србима за оно што се десило 27. марта.

Весић је додао да, нажалост, то бомбардовање Београда није било једино у прошлом веку, имали смо га и 1914, 1915, 1944, 1999. године, те је време у коме данас живимо, време мира и просперитета, за нас посебно значајно, и Београђани то знају да цене.

Говорећи о улози Мађарске у нападу на Југославију, Весић је рекао да мало људи зна за један догађај који се десио три дана пре априлског бомбардовања 1941. године. 

– Када се десио 27. март и када је Југославија одбацила Тројни пакт, Хитлер је наредио да почну припреме напада на Југославију и тада је од Мађарске тражено да учествује у њему, а заузврат су јој понуђени делови Србије. Већина мађарског руководства се са тиме сложила, али један човек по имену гроф Пал Телеки, тадашњи председник мађарске владе, то није желео да уради. Он се борио против тога и позивао се на Уговор о вечном миру и пријатељству између Мађарске и Југославије, који је потписан само неколико месеци раније. Када је схватио да неће моћи да се супротстави учешћу Мађарске у том рату, он је 3. априла извршио самоубиство, оставивши опроштајно писмо да је Мађарска прекршила реч из кукавичлука – рекао је градски менаџер.

Он је додао да мало људи зна за овог човека који се супротставио бомбардовању својом личном жртвом и да би зато требало на неки начин да му се одужимо, да Београд добије улицу са његовим именом или неко спомен-обележје. 

Весић је додао да је Народна библиотека тада била једини војни циљ у целој Европи и подсетио на изјаву генерала Лера да је њихова намера била да се уништи сећање народа. 

– Уништена је и читава збирка старих турских рукописа, око 200 старих књига из 15. и 17. века, велики број гравира, старих карата и свих штампаних српских књига од 1832. године – рекао је Весић.

Он је додао да је тај историјски кварт на Косанчићевом венцу доживео реконструкцију и да данас прелепо изгледа. 

– Остало је да решимо шта ћемо урадити са местом где се налазила Народна библиотека. Постоје две могућности према замисли архитекте Бориса Подреке, једна је да то буде нека врста парка где би се одржавале књижевне вечери, а друга да се та зграда обнови и буде у функцији немачко-српског пријатељства – рекао је градски менаџер.

Он је додао да ми треба да гледамо у будућност, да се развијамо и најавио расписивање тендера за реконструкцију Карађорђеве улице, Трга републике као и низ других пројеката који мењају Београд, додајући да се историја не заборавља, али Београд мора да иде напред и да се развија и мења.