Весић: Београд је већи од сваког појединца и зато је наша обавеза да га учинимо бољим

Политика новог руководства Скупштине Града Београда биће наставак политике која је спровођена последње четири године у Београду. Зато ће наша политика бити „политика континуитета”, рекао је кандидат за заменика градоначелника Београда Горан Весић обраћајући се одборницима. 

Он се осврнуо на оно што је урађено у претходне четири године и додао да ће данас грађанима бити понуђен сан о Београду 21. века, визија развоја града, идеје о томе како ће наш град да постане центар овог дела Европе и план како ће Београд постати боље место за живот грађана. 

– Сигуран сам да ће у неким будућим историјама Београда овај период бити описан као време када се град коначно спустио на реке. Та промена правца у коме се град развија, коју су све власти пре нас желеле, али нису имале ни снаге, ни храбрости, а ни визије да је спроведу, историјска је победа Београда и највећи успех ове градске власти – истакао је Весић. 

Према његовим речима, Београд се вековима развијао тако што се ширио ка периферији, а последица таквог развоја је била да је граду требало све више и више новца да урбанизује новоизграђене делове. Исти проблеми су тада мучили часне представнике народа са којима се сусрећемо данас – бесправна градња, недостатак инфраструктуре, неплански развој.

– Ми смо прва градска власт која остварује вековни сан Београђана о спуштању на реке. Захваљујући упорности и залагању председника Вучића, Београд добија велелепни пројекат „Београд на води” на преко стотину хектара савске обале у центру града. Знају то и наши противници па се највише лажи шири управо о овом пројекту. Град посебно инсистира на уређењу јавних површина, па тако и пре завршетка првих објеката већ имамо уређен један велики део Сава променаде са пратећим садржајима. Овог месеца завршавамо нови булевар у оквиру пројекта „Београд на води”, који ће носити име по Вудроу Вилсону, a повезаће Карађорђеву улицу и Булевар војводе Мишића. Осим стамбених кула, почела је и изградња тржног центра у оквиру Београда на води, који ће бити највећи тржни центар у региону, као и изградња Куле Београд, која ће бити највиша зграда у овом делу Европе и која ће постати симбол наше престонице. Успут, када смо код Карађорђеве улице, 20. јуна биће отворен тендер за реконструкцију ове улице, од Бранковог моста до Београдске тврђаве. Грађани који пролазе Булеваром војводе Бојовића могли су да виде да је пасарела која повезује Београдску тврђаву и Савски кеј већ постављена, a у пуној функцији ће бити на пролеће следеће године. Што се тиче гондоле која ће повезати Ушће са Београдском тврђавом, њена изградња почиње до краја ове године – најавио је Горан Весић.

Он је прецизирао да су поред Београда на води скоро сви велики нови пројекти нашег града на рекама. 

– Ту пре свега мислим на Блок 18, који се налази тачно преко пута Београда на води, затим на велики стамбено-пословни комплекс у Макишком пољу на Сави, на пројекте као што су бивши Беко, Лука Београд и марина Дорћол, која одлуком Владе Србије постаје Научно-истраживачки центар „Никола Тесла”, на Вишњичко поље, као и на леву обалу Дунава, од Пупиновог до Панчевачког моста – такозвани „Трећи Београд” – рекао је Весић.

Он је нагласио да је разлог оних који нападају овај пројекат управо то што је његов развој мера њихове неспособности. 

Проблем је, како је истакао, што осим лепих планова нису успели да остваре ништа од тога. Ни камен да помере из Савског амфитетатра, а не све оне вагоне, шине и шут, као ни да нађу инвеститора који би донео један евро, а не 3,5 милијарди евра. 

– Наша друга велика победа је да смо показали и доказали да Београд није само на Теразијама, Дедињу или Врачару. За нас је Београд и Падинска Скела и Бесни Фок и Јабучки рит и Ђуринци и Прогар и Калуђерица и Угриновци и Рипањ и Степојевац и Сремчица и Дражевац и Скела. Ми смо прва управа која заиста на једнак начин третира центар града и најудаљеније село у Београду. Наша политика је да се у наредним деценијама на читавој терититорији Београда изгради недостајућа инфраструктура – рекао је Весић.

Он је подсетио да је Скупштина Града Београда усвојила Стратешки план развоја водоводног и канализационог система на широј територији града Београда до 2025. године, на основу којег би цео град требало да буде покривен водоводном и канализационом мрежом. У складу са Генералним решењем концепта београдског канализационог система, у дугорочном плану је изградња пет постројења за прераду отпадних вода и то Велико Село, Крњача, Батајница, Остружница и Винча – најаио је Весић.

Он је ове чињенице поткрепио подацима према којима је Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града Београда уложила у приградске општине од 2008. до 2013. године мало више од милион евра сваке године, а од 2014. до 2017. године скоро 4,8 милиона евра сваке године. 

Весић је посебно нагласио да је следећа победа ове градске власти то што је Београд постао град кранова. 

 – Град Београд је у периоду од 2010. до 2013. године издао укупно 1.977 локацијских дозвола и 309 грађевинских дозвола. Укупна површина за изградњу на основу издатих грађевинских дозвола износила је 793.780 квадрата или нешто мање од 200 хиљада квадрата годишње.  У периоду од 2014. године до 15. децембра 2017. године, Град Београд је издао укупно 2.443 локацијска услова и 644 грађевинске дозволе. Укупна површина за изградњу на основу издатих грађевинских дозвола износи 2.572.391 метар квадратни. Прошла, 2017. година је била посебно значајна, јер смо издали дозвола за око милион квадрата, што је било незамисливо пре само неколико година. У првих пет месеци 2018. године издали смо 371 локацијски услов и 91 грађевинску дозволу. До краја овог месеца издаћемо дозволе за преко 500 хиљада квадрата – прецизирао је Весић.

Он је посебно истакао да је од 2010. до 2013. године обрачуната накнада за грађевинско земљиште за нешто преко милион квадрата. У периоду од 2013. до 2017. године обрачуната су накнада и доприноси за 2,1 милион квадрата. Тако је Београд постао град кранова. 

– Ако томе додамо да смо затекли три инфраструктурна градилишта, а да их данас има само у Дирекцији преко 70, јасно је у чему је разлика. Да би се ово остварило, у проткле четири године ова скупштина је усвојила 180 планова детаљне регулације, што је четири пута више него у истом претходном периоду, чиме је град са 33 одсто дошао до 60 одсто територије покривене плановима – нагласило је Весић, додавши да ће се у наредне четири године покрити до 90 одсто територије Београда усвајањем 200 планова.

Паралелно са тиме увешће се нулта толеранција за дивљу градњу, чије сузбијање ће очувати наш град, омогућити много већи прилив средстава у буџет, изградњу инфраструктуре – улица, канализације, водовода, паркинга, школа, обданишта, паркова, игралишта за децу, али и осигурати да се граде безбедни објекти према свим прописима и стандардима за оне који у њима буду живели. Радимо са Владом Републике Србије на усвајању пакета мера у циљу сузбијања бесправне градње и кажњавања људи који то чине. 

– Поставили смо основ за развој града усвајањем два најважнија стратешка документа – Стратегије развоја града и новог Генералног урбанистичког плана до 2021. Кроз ова два документа постављене су главне смернице даљег урбаног развоја, а то су измештање индустријских зона из центра града, спуштање Београда на реке, окретање еколошки прихватљивој хијерархији у саобраћају којом приоритет дајемо пешацима, бициклистима и јавном градском превозу, а не као што је то до сада била пракса – аутомобилу. Најзначајнији је најављени почетак изградње метроа – рекао је Весић, додавши да је „Београд на води” први у низу пројеката који прати ове стратешке одреднице, а за њим ће следити Ада Хуја, Лука Београд, Бродоградилиште, Блок 18, Макишко поље, индустрија Беко, марина Дорћол, подручје око Хиподрома. 

Весић је нагласио да ће се, како би се град растеретио непотребног транзитног саобраћаја, изградити и три прстенасте саобраћајнице око града, као и два моста и два тунела. 

– Обилазница, односно спољни прстен око града биће у потпуности завршен до Бубањ потока, чиме ће град бити растерећен од возила која немају за циљ Београд; Средњи прстен, Унутрашњи магистрални полупрстен, Топчидерски тунел, Нови савски мост, Градски тунел – у наставку овог моста повезаће се савски и дунавски амфитеатар, чиме ће транзитни саобраћај у центру града бити смањен за чак 14 одсто, загађење ваздуха за 10 одсто, а пут ће бити краћи за осам одсто, нови мост преко Аде Хује – рекао је Весић.

Он је нагласио да ће најважнији пројекат градске власти у овом мандату бити метро, да ће се градити две линије метроа, чија ће укупна дужина бити 42 километра и четири линије „БГ воза”, дужине 73 километра. 

– Чека нас велики посао како би све било спремно да до краја 2020. године почнемо са изградњом прве линије метроа. Овом послу смо веома посвећени сви, од председника Републике Србије, Владе Републике Србије па до града и наших француских партнера. Изградња метроа није само београдски, већ је у питању национални пројекат, који ће већим делом и бити финансиран од Владе Републике Србије – рекао је Весић.

Он је додао је је велика победа и то што Београд постаје хуман град по мери човека. 

– За четири године уредили смо око 20 хиљада квадрата пешачких зона, што је највише у Европи. Посадили преко стотину нових садница у пешачкој зони, од укупно 4.800 стабала колико је ове године посађено у Београду, док је у последње три године посађено 17 хиљада стабала. Тренутно је 15 одсто Београда под шумом, а наш циљ је да у наредних десет година дођемо до 30 одсто. Ослобађамо узурпиране јавне просторе од привремених објеката, па смо тако ове године ослободили десну страну Булевара ослобођења из правца Славије, простор између Славије, Немањине, Краља Милана и Краља Милутина, где ниче нови парк, простор код Каленић пијаце између Вишке и Курсулине, десну страну Рузвелтове из правца Вуков споменик, простор у 27. марта поред Скупштине Града Београда, плато испред Дома омладине... Београд ће ове године добити уређен Трг Политике, посвећен великим новинарима који су стварали „Политику” и српско новинарство, трг испред Београдског драмског позоришта, уређен Безистан, као и Спасићев пасаж – казао је Весић.

Према његовим речима, прошле године је уређено 107 фасада у центру Београда, а ове године планирано је 190 фасада, од којих ће 70 фасада бити у центру Земуна. 

– За четири године урадили смо 71 ново дечије игралиште, 28 теретана на отвореном, 21 сквер и урбани џеп, 26 спортских терена и пет зона за кућне љубимце. Само у прошлој години наши грађани су добили 17 нових дечијих игралишта, седам спортских терена, шест фитнес игралишта, три парка за псе и три платоа. Нисмо заборавили ни велике паркове попут Пионирског парка, Ушћа и Градског парка у Земуну. У протеклом периоду уређени су Цветни трг, Славија, Обилићев венац са околним улицама, пешачка зона Земуна, парк Ушће, Сава променада, али и читав низ мањих и већих урбаних џепова – сквер Моме Капора, сквер код Старе Херцеговине, плато Милана Младеновића, Девојачки парк, околина Каленић пијаце и многи други градски јавни простори – навео је Весић.

Он је најавио да најзначајнији јавни простори који ће бити уређени у нашем наредном мандату као што су Трг републике, Студентски трг, Васина и Топличин венац, Савска улица са Тргом Стефана Немање, Улица кнеза Милоша, Теразијска тераса, парк Ушће, Сава променада.

 Према Весићевим речима, Београд је град који је донео одлуку да бициклистичке стазе морају да се изграде у свим улицама првог приоритета, али  Београд ће у наредне две године набавити 200 нових аутобуса, 20 минибуса и 80 Е-буса. 

– У наредном периоду један од приоритета биће и решење проблема буке и први корак ће бити да на некој од наредних седница Скупштине града усвојимо нову одлуку о кућном реду. Следи одлука која ће дефинисати какву врсту заштите од буке морају да имају објекти који емитују музику после радног времена, па под којим условима може да се точи алкохол после поноћи, а на крају решавање проблема присуства малолетника у локалима у којима се точи алкохол после радног времена – истакао је Весић.

Према његовим речима, следећа велика победа је што Београд постаје град културе који гаји сећање на своју традицију и историју. 

– Београд је ове године поново добио Музеј савремене уметности који је био затворен десет година. Остаће запамћено у историји да је Александар Вучић био први српски премијер који је у свој програм ставио обавезу да отвори Музеј савремене уметности и Народни музеј. И успео је. Музеј савремене уметности је отворен, а Народни музеј ће бити готов до априла наредне године, тако да ће прва изложба бити у јуну наредне године – рекао је Весић, додавши да ће бити упамћено да се град у последње три године одужио многим великим људима који су били важан део нашег друштва. 

– Споменике су добили Борислав Пекић и Милутин Миланковић, Момо Капор је добио сквер и улицу, Николај Краснов своју улицу, Карл Малден ће добити плочу на Кинотеци, краљ Александар своју обалу, а споменике треба да добију Стефан Немања, Зоран Ђинђић и Васко Попа. Истрајно радимо на неговању културе сећања и мени је то лично важно, јер град мора да се одужи многим дивним људима који су овде живели, који су стварали наш Београд и учинили га великим и славним какав јесте – истакао је Весић.

Он је посебно истакао да је једна од наважнијих победа што је у Београду све више радних места, додавши да је крајем 2013. године у Београду било око 110 хиљада незапослених лица, а јуче је број незапослених био 81.998.  

Весић је навео да је ова градска власт, заједно са Београдским универзитетом и Владом Србије, ставила у функцију Научно-технолошки парк. Од некадашње „зграде духова” постао је „фабрика идеја” где тренутно послују 54 компаније са око 560 ИТ инжењера.

Поред тога, у систем града укључено је 270 приватних вртића у којима на субвенцији Града Београда тренутно борави око 14.150 деце. Тренутно је на листи чекања око 3.500 деце, што је значајно смањење у односу на стање које смо затекли када је на листи чекања било око 10 хиљада деце. 

Још једна победа, како је рекао Весић, јесте поверење најстаријих суграђана, јер се зрелост једног европског друштва огледа у томе колико се води рачуна о најстаријим и најмлађим суграђанима, као и о мањинама. 

– Покренули смо велики градски пројекат „Сениор картица”, којим смо обезбедили попусте за наше најстарије суграђане, отворено је девет нових клубова за пензионере и то на четири општине које до сада никада нису имале клубове за дружење пензионера – рекао је Весић, додавши да је током 2018. године у плану отварање још два клуба за стара лица, тако да ће их укупно имати 30 на територији града Београда. 

 Он је истакао да је Град Београд заједно са Европском унијом у периоду од 2014. до 2018. године стамбено збринуо 237 ромских породица, односно 1.073 лица. Све те породице данас живе у становима и реновираним сеоским кућама, а не у лименим контејнерима који су за претходну власт биле „пристојан смештај”. 

Посебно важан резултат је што је укупан дуг Града Београда на дан 31. децембра 2013. године износио 1,18 милијарди евра, а тај дуг, поред јавног дуга и припадајућих камата са пратећим трошковима, чине и обавезе свих градских општина, као и обавезе свих јавних предузећа и јавних комуналних предузећа, а резултат одговорног пословања Града Београда је смањење укупног дуга који у 2017. години износи 547,7 милиона евра.

Горан Весић је нагласио да Београд није плен како га неки доживљавају. 

– Београд је већи од сваког појединца и наша је обавеза да свако од нас учини све што је у његовој моћи да допринесе вечној слави Београда, а не својој слави, јер она не постоји. Постоји само Београд. Да би се водио Београд, Београд мора да се воли. Београд морате да волите да бисте знали да га развијате, јер сваки део града има своју причу и историју. А Београд, колико год био моћан и велики, без своје историје не постоји. То је најлепше описао Момо Капор речима: „Београд није у Београду, јер Београд у ствари и није град – он је метафора, начин живота, угао гледања на ствари”. Београд има своје снове и почео је да их остварује. Иза нас су хиљаде година наше историје, а испред нас вечност. Нама је припала част да будемо мали део његове вечности да га учинимо бољим. Пре свега за људе – рекао је на крају Горан Весић у свом обраћању одборницима.