Весић: Седиште патријарха и Светог синода код Храма Светог Саве

Заменик градоначелника Горан Весић најавио је пројекат нове зграде – седишта патријарха и Светог синода на платоу код Храма Светог Саве. Након комплетне реконструкције овог платоа, храм би требало да заузме његово централно место, прецизирао је Весић, гостујући на Радију „Слово љубве”. 

– У дoгoвoру сa патријархом Иринејом, aнгaжoвaли смo тим aрхитeкaтa кojи ћe пoчeти дa рaди на aрхитeктoнскoм урeђeњу плaтoa испрeд Хрaмa Свeтoг Сaвe. Хрaм мoрa дa будe цeнтрaлнo мeстo нa тoм плaтoу, oднoснo свe стaзe трeбa дa вoдe ка њему. У oквиру кoмплeтнe рeкoнструкциje плaтoa рaдићe сe и прojeкaт нoвe згрaдe гдe ћe бити сeдиштe Њeгoвe свeтoсти и Свeтoг синoдa, тaкo дa ћe свe бити jeдинствeнa цeлинa. Прирoднo je дa седиште пaтриjaрха будe пoрeд Хрaмa Свeтoг Сaвe и да ово место постане саборно место нaшe црквe и реално, нaшeг нaрoдa – истакао је Весић.

Завршетак радова на Храму Светог Саве изузетно је битан за град, али и за читав народ и цркву, додао је Весић. Храм је важан и за туризам јер се са Калемегданом и Скадарлијом налази међу три најпосећенија места у Београду, истакао је он.   

Весић је истакао да већ дуго времена постоји идеја да се уреди плато испред Храма Светог Саве који није урађен онако како би требало.

– Имамо стални дијалог и добру комуникацију са Српском православном црквом и све евентуалне проблеме решавамо у ходу – навео је заменик градоначелника.  

Он је подсетио на уређење платоа испред Цркве Светог Марка и рекао да ту није крај радова и уређења тог дела центра Београда.

– Биће уређен плато око саме цркве и о томе разговарамо са СПЦ јер парцеле око самог објекта припадају цркви. Иза се налази и Руска црква, разговарао сам са оцем Тарасијевим и представницима Московске патријаршије о томе. Они хоће да ураде један духовни центар, где ће бити места и за свештенике и људе који долазе, али ће постојати и  могућности да људи виде историју руске миграције у Србији, која није неважна и која је део наше историје. Посебно смо поносни што ће у близини Цркве Светог Марка бити подигнут и споменик патријарху Павлу. То је одлука коју је донела Скупштина града на седници 29. јуна, где је изабран и одбор за подизање споменика, на чијем се челу налази Никола Селаковић, генерални секретар председника републике – додао је Весић.

Говорећи о будућим прославама градске славе – Спасовдана, Весић је истакао да ће на једној од наредних седница Скупштине града, највероватније на јесен, прослава градске славе доспети на списак манифестација од значаја за Град Београд.

– То ће омогућити да прослава Спасовдана буде у буџету, а договорили смо се са Секретаријатом за образовање и дечју заштиту да тог дана школски час буде посвећен слави Београда, да деца уче не само шта је Спасовдан, него зашто је Спасовдан важан за Београд и зашто је важно и симболично да Београд слави Спасовдан, Дан вазнесења Христовог – навео је заменик градоначелника. 

Он је рекао да се Београд подизањем споменика Николају Романову одужио за све што је Русија урадила за Србију у време Првог светског рата. 

– Он је задужио Србију тако што је Русија ушла у Први светски рат због Србије. Русија није била спремна за Први светски рат, али је ушла у борбу, дошло је до губитака који су довели до револуције, па је Николај Романов прво изгубио круну, а потом и живот. Он је 1915. поставио ултиматум савезницима како би послали бродове по српску војску на Крф. Николај Романов је тако, осим што је спасао српску војску, спасао и Србију на неки начин – додао је Весић. 

Весић је рекао да је потпуно природно да председник Србије Александар Вучић иницира подизање споменика оснивачу српске државе Стефану Немањи. 

– Спровели смо међународни конкурс на којем је победио руски вајар Александар Рукавишњиков. Споменик ће бити огроман, висок преко 20 метара, а налазиће се на Савском тргу. Зграда железничке станице биће реконструисана и постаће Музеј историје Србије. Верујем да ће одлука  да Стефан Немања добије споменик подстаћи расправу о важности наших средњовековних владара у друштву. Чека нас подизање споменика Стефану Лазаревићу, који има своје обележје на Kалемегдану, али то није прави споменик. Он је Београд прогласио главним градом и на крају крајева био први градоначелник Београда – рекао је Весић. 

Када је у питању Закон о Старом сајмишту, Весић је рекао да ће закон омогућити брзо и ефикасно решавање имовинско-правних односа, што ће бити увод у расписивање тендера за израду пројекта „Меморијални центар Старо сајмиште”.