Радојичић: Одлучније у решавање проблемa амброзије у Београду

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић данас је са својим сарадницима обишао неуређену зелену површину у Виноградској улици у којој су екипе Завода за биоциде и медицинску екологију хемијски сузбијали амброзију. Ово је, како је градоначелник рекао, био и радни састанак на коме је установљено да су у последње две године направљени помаци у сузбијању амброзије у Београду, али да то није довољно, те да је то само почетак решавања овог проблема.

Радојичић је рекао да је у Београду мониторингом обухваћено око 400 хeктара, а да је уништена амброзија на 72 хектара.

– То је недовољно и морамо имати дугорочнији план, определити више средстава за ту намену и у овај посао укључити и целокупно друштво. То је проблем свих нас и процењује се да око 30 одсто станивника има проблем због амброзије. То се у крајњој инстанци одражава на привреду и продуктивност људи. Следеће године морамо направити искорак, али би требало променити и закон јер оваквим површинама у приватном власништву не можемо да приђемо. Требало би наћи модус кроз неке видове мотивација или казни како би се сви укључили – објаснио је градоначелник.

Не обећавам потпуно уништење амброзије, навео је он, и додао да је то немогуће, да то нико није урадио. Он је обећао да ће водити рачуна и пратити напредак у вези са решавањем овог проблема.

Градоначелник је подсетио да је „Зеленило – Београд” на свим површинама које су у њиховој надлежности уништило амброзију и поновио да овим проблемом треба да се баве сви како би Београд био лепши, бољи и здравији.

Догађају су присуствовали и подсекретар за здравство Александар Стефоски, секретарка за заштиту животне средине Ивана Вукојевић, Наташа Шишаковић из ЈКП „Зеленило – Београд”, директорка Завода за биоциде и медицинску екологију Драгана Деспот и Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине.

Драгана Деспот је истакла да сузбијање амброзије почиње крајем априла и ако се говори о хемијском сузбијању, на сваких 20 до месец дана понавља се мониторинг и уколико расту нове биљке, мора да се понови хемијски третман.

– Крајем априла би требало покосити на свим ризичним местима и где је повољан терен за амброзију. Хемијским средствима треба да сузбијемо мањи број површина јер акценат треба да буде стављен на кошење. На тај начин чувамо животну средину, биљке и инсекте – објаснила је она.

Она је нагласла да су екипе тог завода према програму вршиле сузбијање на 60 хектара и на још 12 хектара преко програма.

– И даље радимо по позиву грађана и до краја октобра ћемо то чинити где год буде било потребе. Амброзија дуго није сузбијана, прошле године смо кренули интензивно, ове године је обим већи, а захваљујући градоначелнику, план ће бити још шири – рекла је Драгана Деспот.

Мирјана Миторвић, из Агенције за заштиту животне средине, навела је да се гледајући резултате концентрације поленових зрна у окружењу показује напредак, те да је у истом периоду у Осијеку било 1.300 поленових зрна, а у Београду 745. Све акције, додала је она, морају бити систематски организоване дужи низ година.