Београдска пешачка зона по узору на Беч и Барселону

Увођење комуналног и саобраћајног реда у пешачком делу града један је од битних разлога за сређивање тих простора, уз уважавање свих категорија становништва којe живе на тим градским локацијама. Како је истакао Марко Стојчић, главни урбаниста, при ширењу пешачке зоне води се рачуна о могућности приласка ватрогасних возила и возила других хитних служби, таксиста по потреби и слично.

– Систем „Врабац”, који ће бити уведен, подразумева бесплатни превоз електричним возилима за осам путника и замишљен је као превозно средство по пешачкој зони до њеног обода и саобраћајница у режиму јавног превоза – рекао је Стојчић за Студио Б.

Он је подсетио да пројекат пешачке зоне у центру Београда датира од 1985. године, те да га је започео архитекта Бранислав Јовин на наговор тадашњег градоначелника, мада је идеја још старија –  од шездесетих година прошлог века, да би 1974. била дефинисана матрица пешачке зоне.  Тако да, додао је Стојчић, оно што град последњих година ради није ново у односу на те некадашње замисли и одлуке. 

Он је нагласио и да се уважава мишљење струке, а посебно захтеви Завода за заштиту споменика, како на градском тако и на републичком нивоу.  

– Неће се угрозити ни амбијентална целина нити конкретни заштићени објекти – поручио је градски урбаниста. 

Беч и Барселона нашем главном граду свакако су узор по овом питању, мада и Љубљана која је, иако знатно мања, кренула са сличним пројкетима. Проширена пешачка зона биће делом и модерно решење, које је понудио архитекта Борис Подрека и које је усвојено, а пример за то биће Сремска улица, истакао је Стојчић.