Весић: Драгоцена искуства Града Беча на подизању квалитета живота људи

Град Београд има сарадњу са више десетина градова широм света, од Пекинга до Чикага, а посебно смо поносни на сарадњу са Градом Бечом, јер га доживљавамо као старијег брата Града Београда, изјавио је заменик градоначелника Горан Весић, обраћајући се присутнима на манифестацији „Дани Беча” у Југословнеској кинотеци. 

Он је истакао да отварање Канцеларије Београда у Бечу сведочи о доброј сарадњи између два града, као и велики број сународника који живе у Бечу, око  4,1 одсто.  

– Симболично је и важно што се у 2018. години сећамо Великог рата када су се наше земље нашле на супротним странама. Данашњица сведочи да смо успели да превазиђемо проблеме и да смо одговорни градови који разумеју да је будућност у сарадњи и размени искустава, као и у прожимању различитих култура – истакао је Весић.

Према његовим речима, данашња сарадња између Аустрије и Србије никада није била боља и заснива се на различитим историјским, културним и политичким спонама. 

– Беч и Београд повезују снажне културно-историјске, али последњих деценија и економске везе. Историјске везе Београда и Беча датирају вековима уназад. Многи Срби су живели и школовали се у Бечу и знање које су стицали тамо преносили су на своју земљу, као што су то чинили Бранко Радичевић, Лаза Костић, Ђура Јакшић, Милош Црњански, Иво Андрић, Анастас Јовановић, Урош Предић, Јосиф Панчић, Паја Јовановић, Николај Велимировић  и многи други знаменити Срби – рекао је он и подсетио да се у Бечу може посетити кућа у којој је живео Доситеј Обрадовић, зграда у којој су штампане прве српске новине, као и многи други објекти који су важни за нашу културу и историју.

Весић је истакао да се Трг републике реконструише по угледу на центар Беча и додао да су пронађене зидине за које још увек није сигурно да ли су делови Стамбол капије или Витенбершке капије из аустријског времена.

– Да би се истина открила, помажу планови који се чувају у бечким архивама и њих ћемо представити грађанима. Уложоћемо труд да се аустријски споменици у Београду очувају, јер управо они подсећају на заједничку историју. Сарадња са Бечом у будућности би требало да се заснива на историјској, културној размени и да више учимо на искуству овог града. Модерни градови су успешни не само због инфраструктуре већ и због подизање свакодневног квалитета живота људи. Због тога наш слоган и наша политика може да се сажме у једну реченицу „Ми желимо да Београд постане град за људе” – рекао је он и додао да су због тога искуства Беча врло драгоцена, поготово у области социјалног становања, предшколског образовања, функционисања бечког метроа. 

Шеф представништва Канцеларије Београда у Бечу Милош Богуновић је у име организатора поручио да су овакви дијалози значајни за развој сваке врсте сарадње, посебно у областима управљања отпадом, уређивања града по мери његових житеља, бриге о старима, дигитализације градске управе, социјалног стновања. 

Одборник у Покрајинској и Градској скупштини Града Беча Кристијан Дојч нагласио је да је велики изазов за велике градове раст становништва, те је сходно томе важно разменити искуства када је у питању изградња саобраћајница и инфраструктуре. 

– Од посебног значаја је размена дијалога и искустава са блиским градовима као што је Београд и разговори на тему изградње паметних градова – рекао је Дојч. 

Весић је након уводне речи представио најважније инфраструктурне пројекте у главном граду, оцењујући да овакви форуми представљају одличну прилику да сви учимо једни од других. Он је истакао да велики пројекти, иако су многи од њих приватне инвестиције, не могу да се раде без помоћи и учешћа јавног сектора, те да се тако ради свуда у свету. 

Суочен са сличним изазовом као Беч, где се повећава број аутомобила, Београд смањује аутомобилски саобраћај и шири пешачке зоне у центру града, рекао је он. Посебни пројекти велике вредности од изузетног су значаја за развој и економију града, али и за подизање националне економије јер се и те како одражавају на њу, навео је Весић. 

Заменик градоначелника је надаље побројао и појаснио најзначајније пројекте, међу којима су „Београд на води”, „Блок 18”, „Макишко поље”, „Трећи Београд”, „Лука Београд”, „Вишњићко поље”. Основа политике града и државе јесте да се искористе потенцијали и простори поред реке, као и њихово активирање јер се истовремено активирају и приградске општине. 

– Особеност Београда у односу на Беч јесте у томе што се неплански ширио према периферији. Спуштањем Београда на реке имамо више пара да надоградимо недостајућу инфраструктуру на периферији и тако прекинемо ту трку за инфраструктуром – рекао је Весић. 

Заменик градоначелника се осврнуо и на велики развој тржишта некретнина, смањење стопе незапослености, креирање „слободних зона” са посебним погодностима за инвеститоре који би да улажу у индустрију и ИТ сектор. Највећи и најважнији пројекат је метро, казао је Весић, који ће омогућити велике предности грађанима, али ту су и нови мостови, обилазница око Београда, нова аутобуска станица... 

Весић је подсетио и на најављене реконструкције саобраћајница, предстојеће уређење депоније у Винчи, улагања у канализацију и изградњу постројења за прераду отпадних вода. 

– Укупна вредност инфраструктурних пројеката износи више од 13,5 милијарди евра, што је веома амбициозно. Велики део београдских пројеката су национални пројекти и превазилазе значај Београда због чега се они раде заједно са државом – истакао је Весић.

Заменик градоначелника прецизирао је да град тренутно поседује имовину у вредности од седам милијарди евра, те да то није све. Наиме, наредне године ће бити спреман да крене у емисију муниципалних обвезница, што ће бити начин да се делом финансирају  одређени пројекти. 

На крају, Весић је оценио да пројекти Града Београда нису стихијски, већ врло плански. Они треба да Београд спусте на реке, да делове града саобраћајно повежу, прошире пешачку зону, обезбеде да еколошки вид транспорта буде на првом месту и да као крајњи циљ омогуће да комфор грађана буде већи, закључио је Горан Весић.