Беоинфо вести

Oсновано удружење „Далмација”

10.12.2018.

Oсновано удружење „Далмација”
Величина слова

Заменик председника општине Земун Дамир Ковачевић и секретар Скупштине ГО Земун Марко Јанковић присуствовали су оснивачкој скупштини Удружења за друштвено-економски развој „Далмација” која је одржана у великој сали ове општине.

Оснивачкој скупштини су присуствовали челни људи градова Книна и Скрадина, општина Ервеник, Бискупија и Кистање, као и представници Шибенско-книнске жупаније. Такође, присутни су били и челници општина Земун, Обреновац, Сурчин и Стара Пазова. То су општине које су прихватиле највећи број избеглих и расељених лица из Далмације.

У циљу успостављања што ближе сарадње, на оснивачкој скупштини поднета је иницијатива за отварање Канцеларије шибенско-книнског залеђа у Београду, која би требало да почне са радом 2019. године, најавио је заменик председника општине Земун Дамир Ковачевић, уз напомену да се у том делу Хрватске налази духовна баштина Срба, која може бити потенцијал за сарадњу и бољу будућност како Срба тако и Хрвата. 

– Окупили смо са само једним циљем, а то је да успоставимо што ближу културну, научну, спортску, медијску и, пре свега, економску сарадњу са посебним интересом да се развију међусуседски односи на добробит свих грађана. Општине које су пре 20 година прихватиле највећи број избеглих и прогнаних подржаће заједничким снагама отварање ове канцеларије – рекао је Ковачевић.

Заменица жупана Шибенско-книнске жупаније Ања Шимпрага истакла је значај оснивања удружења које ће омогућити да Срби из Далмације из прве руке сазнају шта се дешава у родном крају, а посебно када су у питању информације у вези са запослењем, што представља окосницу за евентуални повратак.

На оснивачкој скупштини су представљени културни и економски потенцијали далматинског залеђа, изабрано је и руководство удружења и постављене су смернице рада.

Шибенско-книнска жупанија једна је од 20 жупанија Хрватске. Налази се у средишњој Далмацији, а седиште јој је у Шибенику. Кнински регион је 1991. године насељавало више од 40 хиљада становника, двадесет година касније њихов број је преполовљен, а већинско становништво и данас чине Срби.

Подели вест
mapa-responsive768-2.jpg
Интерактивна мапа
Интерактивна мапа најважнијих инвестиционих радова у Граду Београду
Сазнајте више