Из буџета Београда за културу 30 одсто више новца него 2014. године

Према буџету града Београда за 2019. годину директно из буџета Града Београда за културу и реализацију програма и манифестација установа културе Града Београда је опредељено преко три милиjaрде динaрa. Од 2014. године улагања у културу експоненцијално расту, што нам пре свега говори о односу ове градске власти према културној политици, али и свести о значају развоја културног живота у Београду. У односу на 2014. годину, буџет за културу се повећао за преко 30 одсто, изјавила је Андреа Радуловић, заменица председника Скупштине града Београда. 

– Поред никад већих улагања у инвестиционе пројекте у култури, као и програме који су напокон доступни свим грађанима Београда, Град Београд је у претходних скоро пет година, показао да негује културу сећања и захвалности према онима коју су на многе начине задужили наше генерације, Београд и Србију. Подигнути су, између осталог, и споменици Николају Романову, Бориславу Пекићу, Милутину Миланковићу, споменик  у част свим полицијацима који су погинули на службеној дужности зарад мира и безбедности Републике Србије, као и у част утемељивачима српске кошарке, а донете су одлуке, чија је у току реализација, за подизање споменика Стефану Немањи, Зорану Ђинђићу, Васку Попи, Милану Младеновићу, краљу Александру Првом Карађорђевићу, као и одлука за постављање скулптура Олге Јеврић у реконструисаном парку на Топличином венцу – истакла је Радуловић.

Према њеним речима покренута је реализација Пројекта ажурирања адресног регистра, врло обимног и детаљног пројекта, који ће коначно свим Београђанима, без обзира на то да ли су нпр. са Савског венца или можда из Сопота или Младеновца, омогућити основну цивилизацијску ствар – а то је званична адреса на којој живе.  
– Примера ради, да смо имали ажурни адресни регистар не бисмо имали редове за здравствене картице јер би свим грађанима биле послате на кућну адресу. Данас је на седници Скупштине града донета одлука о утврђивањеу неименованих улица на подручју градских општина Савски венац, Звездара, Вождовац, Раковица и Гроцка. Наша велика обавеза била је да град Београд именовањем улица и тргова ода почаст националној историји и људима који су задужили наше друштво, али и човечанство. Поштовали смо традицију и уложили велики напор да све то уредимо на најприхватљивији начин за све. Рецимо, у насељеном месту Миријево на градској општини Звездара, постојаће тзв. „глумачка колонија“, у којој ће неименоване улице понети име великана српског глумишта, Боре Тодоровића, Љубе Тадића, Ружице Сокић, Драгомира Бојанића Гидре и многих других. На Вождовцу наћи ће се и улице „витезова београдског неба“, односно пилота, који су дали своје животе бранећи Београд и отаџбину. Неки наши легендарни спортисти и тренери добиће улице, као што су рецимо Ранко Жеравица и Харис Бркић. Такође једна улица понеће име Мише Блама, великог џез музичара и композитора. Сви они и многи други представљају наше културно наслеђе, које ми негујемо и чувамо – рекла је Андреа Радуловић.

Како је рекла, претходних година, у знак сећања и захвалности за свој допринос Београду и Србији добили смо Обалу краља Алексадра Kарађорђевића, Улицу Теодора Херцла, Улицу Јаниса Јанулиса, Булевар хероја са Кошара, такође именован је и први булевар у Београду на води- Булевар Вудра Вилсона. 
– Када је у питању култура у Београду, можда и најзначајнији пројекат чији нас почетак реализације очекује наредне године је Музеј града Београда, који ће први пут добити своју кућу. Реконструкција зграде некадашње Војне академије и њена пренамена у Музеј града Београда наставак је културне политике која се спроводи на нивоу републике- политике која поновним отварањем Народног музеја и Музеја савремене уметности шаље јасну и недвосмислену поруку да култура није више „последња тачка на дневном реду” – закључила је Радуловић.