Весић: Приходи јавних предузећа 28 одсто већа у односу на 2013. годину

Одборници су на данашној седници усвојили Предлог решења о давању сагласности на ребаланс III програма пословања за 2018. годину ЈКП ГСП Београд, као и Предлоге решења о давању сагласности на програме пословања за градска јавна предузећа за 2019. годину. 

Заменик градоначелника Горан Весић је истакао да ће јавна предузећа имати укупан приход за 2019. годину 5,6 милијарди динара, што је за 100 милиона динара више него у 2018. години. 

–Тиме настављамо да јавна предузећа буду значајан чинилац на приходној страни буџета. Такође приходи јавних предузећа су за око 28 одсто већа у односу на 2013. годину, док је добит већа од 1.000 одсто, што говори у прилог ненаменском трошењу новца претходне градске власти. Просто је немогуће да имате повећање од 28 одсто прихода, а да та добит прелази више од 1.000 одсто – указао је Весић. 

Он је истакао да се сада инвестира неупоредиво више у јавна предузећа него 2013. године. На пример, према његовим речима, у Београдском водоводу и канализацији 2012. године није купљено ни једно возило, док ће ускоро бити купљено 53 возила и чиме ће потпуно бити обновљен возни парк тог предузећа. 

Такође инвестира се у 50 километара нове водоводне и канализационе мреже, док се у последње две године одржава европски стандард обнове од два одсто водоводне и канализационе мреже на годишњем нивоу. 

–Све смо ово урадили без додатног задуживања предузећа, како би она домаћински пословала. Што се тиче ГСП-а, оно јесте најпроблематичније предузеће чији предвиђени губитак за наредну годину износи 2,9 милијарди, али радићемо на повећању прихода од продаје карата. Сва остала предузећа, осим Сава центра и ГСП – а послују са добитком – указао је заменик градоначелник. 

Он је рекао да је Град Београд ове године додатно са милијарду и по динара покрио губитке ГСП Београд и први пут се тај новац, како је истакао, уписује у оснивачки капитал предузећа, чиме се прекида са праксом давања субвенција том предузећу. 

–ГСП ће морати да се трансформише, јер грађани имају право да за плаћену карту добију услугу какву и заслужују. На пример, предавањем пет-амбалаже рециклажним острвима добијаће се кредит на бус-плус картици и то двоструко већи од вредности амбалаже. На тај начин ћемо стимулисати грађане да прикупљају пет-амбалажу и давати већи бонус него што би добили продајом амбалаже. То се ради у Истанбулу и одлична је идеја. Ове године ћемо дати 20 милијарди динара за функционисање градског превоза., односно око 170 милона евра. Градски превоз нигде није профитабилан, ни у Бечу, Берлину и Лондону. Ипак, 20 милијарди динара је једноставно превише и када бисмо половину тог новца употребили за градњу нових образовних или предшколских установа, могли бисмо да направимо 50 школа и вртића. Град Београд је општинама наложио да почну да купују бус-плус каретице за запослене, чиме је у систем бус-плуса „ушло“ неколико хиљада људи. Истрајаћемо на томе, јер само од тог новца можемо да купимо један зглобни и два соло-аутобуса. Уколико грађани не купују карте, Град мора да издваја новац из буџета и због тога остаје мање средстава за нове вртиће, за инфраструктуру, водовод.... Имамо квалитетно руководство и кадар у ЈКП „ГСП Београд“, Секретријат за јавни превоз који је врло активан и мислим да ћемо сви заједно пронаћи решење за нормално функцинисање градског превоза. У уговоре са приватним превозницима би требало да се стави и обавеза постојања бројача путника, који су веома важни јер нам говоре где нам је потребно више, а где мање аутобуса. Систем линија направљен је пре око 25 година, додаване су нове, али се нико није озбиљније позабавио дубљом анализом. То нас очекује у наредном периоду и са Секретаријатом за јавни превоз тренутно радимо анализу развитка јавног превоза у наредних двадесетак година. Шта нам је потребно, колико ћемо куповати електричних аутобуса, где ће све постојати трамвајска мрежа, шта ће бити када метро буде изграђен, све су то веома важна питања. Наша идеја је да се купује што више електричних аутобуса. Сваких 100 километара које пређе возило приватног превозника у систему градског превозника, град Београд плаћа око 59 евра, док је тај трошак код електричних аутобуса свега седам евра. Електрични аутобус је двоструко скупљи од стандардног, али се исплати већ у четвртој години. Граду се исплати и да стимулише приватног превозника да купују електричне аутобусе. На тај начин смањујемо трошкове и доприносимо заштити животне средине. Приватни превозници су уведени у градски превоз крајем деведесетих година, док ми данас само уводимо ред. Аутобуси у власништву града и приватних превозника морају бити стандардизовани и једнако квалитетни. Пре око годину дана донели смо одлуку којом је и превоз реком, односно водом, део јавног превозас и надам се да ћемо развити јавно-приватно партнерство и по том питању.  Када је такси превоз у питању, интензивно сарађујемо са таксистимам који су такође део јавног превоза. Радимо заједно са њима побољшању  услова за њихово пословање. Желимо да сва такси возила буду исте боје, да таксиметри припадају граду како бисмо били упућени ко и по којој тарифи када вози. Такође на тај начин повећавамо и њихову безбедност јер бисмо у сваком тренутку знали где се налазе у случају неких непредвиђених околности. Београд је велики град и систем јавног превоза је врло компликован. Ипак, када све буде уређено на прави начин и одговорно ћемо радити на томе – указао је Весић. 

Он је најавио да ће одређена јавна предузећа изаћи и на тржиште и тиме додатно повећати приходе тих предузећа, попут Инфостана или Градске чистоће. Весић је указао да не постоји град који има ниже цене комуналних услуга у региону, истакавши да су услуге Градског стамбеног дупло ниже него у Сарајеву, као и да не постоји приватно предузеће које би на тржишту одржавало стамбене заједнице по овој цени 

Одборници Града Београда су усвојили Предлоге решења о давању сагласности на одлуку о расподели нето добити из 2017. године ЈКП Београд пут и Предлог одлуке о повећању основног капитала ЈКП ГСП Београд.