Весић: Прошлогодишњи Београдски џез фестивал најквалитетнији до сада, спремамо јубиларно издање са бољим програмом и већим буџетом

Председник Одбора Београдског џез фестивала Горан Весић изјавио је да је 34. Београдски џез фестивал, који је одржан од 25. до 29. октобра 2018. године, остварио добит од скоро четири милиона динара.

– Данас смо усвојили завршни рачун 34. Београдског џез фестивала и поднели извештај Скупштини Града Београда, која је наш оснивач. Укупни приходи фестивала износили су 23.310.496 динара, а расходи 19.467.556 динара, што значи да смо остварили добит од 3.842.939 динара. Ово је трећа година како Београдски џез фестивал остварује добит која ће, као и ранијих година када су од тог новца куповани инструменти за џез секције музичких школа и столице за велику салу Дома омладине, бити уложена у даљи развој домаћег џеза – рекао је Весић и додао да ће ове године бити одржан јубиларни, 35. Београдски џез фестивал који ће имати већи буџет.

Весић је истакао да је прошлогодишњи Београдски џез фестивал био, према оцени критичара, најбољи од када је обновљен 2005. године, као и да је сваке године већи буџет и бољи квалитет, уз подсећање да је 2012. године буџет фестивала био око пет милиона динара.

– Скупштина Града Београда од 2014. године улаже у џез фестивал и веома смо поносни на ову манифестацију која је постала традиционална у нашем граду – поручио је Весић.

Он је истакао да су на прошлогодишњем Београдском џез фестивалу у главном и пратећем програму учествовала 124 извођача из 22 земље, у оквиру 25 састава.

– О фестивалу је извештавало 25 новинара из 16 земаља. Организацију џез фестивала, осим Града Београда, Министарства културе и информисања и донатора, подржало је 15 амбасада и 13 културних центара различитих земаља – истакао је председник Одбора Београдског џез фестивала.

Весић је рекао да је 34. Београдски џез фестивал са 24 концерта пратило 16.510 гледалаца са купљеним улазницама и да је просечна попуњеност дворана у којима су одржавани програми била 90 одсто.

– Водимо рачуна да ценама улазница омогућимо љубитељима џеза да прате фестивал. Зато су цене улазница популарне и поносни смо што сваке године имамо све више гледалаца. Функција нашег џез фестивала је и образовна и зато смо веома срећни што на нашим концертима има много младих људи. Амерички новинари који су извештавали са овог фестивала, а обилазе скоро све релевантне европске џез фестивале, рекли су ми да нигде као у Београду нису видели на џез концертима толико младих људи, јер се сматра да је џез музика за средњу и старију генерацију. Поред тога, наш џез фестивал је важан да се пружи прилика домаћим џез снагама, па смо тако публици понудили три стилски различита домаћа џез програма које су извели саксофониста Угљеша Новаковић, басиста Урош Спасојевић и вокалисткиња Ирина Карамарковић. Највећи утисак на стране извештаче оставила је Ирина Карамарковић, која је извела песме са свог пројекта „Песме са Косова”. Амерички џез журнал („Jazz Journal”) написао је да је њена искреност и интензивни џез третман дивних косовских народних песама био подстицајан и покретан. Наставићемо да пружамо шансу домаћим џез музичарима – рекао је Весић.

Он је на крају истакао да је пред нама јубиларни 35. Београдски џез фестивал, који ће имати већи буџет, како би програм био квалитетнији од свих досадашњих.

– Јубиларни џез фестивал је обавеза свих нас који учествујемо у организацији да, како по квалитету програма тако и по броју учесника и посетилаца, буде најбољи до сада. То дугујемо Београду, граду са џез традицијом у коме је џез почео да се слуша двадесетих година прошлог века, само годину дана после Париза – закључио је председник Одбора Београдског џез фестивала Горан Весић.