Радојичић за „Ало”: Заједно против амброзије

Многи Београђани не знају како амброзија изгледа и колико је опасна по здравље. Према проценама, око 30 одсто житеља престонице алергично је на ову коровску биљку због чега је градоначелник Зоран Радојичић на почетку свог мандата обећао да ће се озбиљно бавити њеним сузбијањем.
Какви су резултати борбе с амброзијом и колико је важна помоћ заједнице, за „Ало” говори први човек Београда.

Како видите проблем амброзије као лекар, а како као градоначелник? 

Као лекар знам колико озбиљне здравствене проблеме може изазвати. Поједини суграђани буду спречени да раде и до месец и по дана. Како, према проценама, чак око 30 одсто Београђана има алергију на амброзију, јасно је да је реч о проблему с којим се као градоначелник морам суочити. Зато на недељном нивоу пратим ситуацију, редовно се састајем са сарадницима и проверавам стање на терену. 

Шта Град Београд предузима како би се изборио са амброзијом?

Градске службе решавају проблем амброзије на јавним површинама на свим општинама. Надгледају и мапирају површине на којима је највише има, а потом је уништавају. Завод за биоциде има задатак да ове године на 320 хектара изврши мониторинг, а на 120 хектара да спроведе њено хемијско уништавање.

Колико се активности разликују ове године у односу на прошлу годину?

Издвојили смо дупло више новца, односно 60 милиона динара уместо прошлогодишњих 30. Како бисмо имали што бољи увид у стање на терену, набавили смо посебне дронове. Започели смо и акције усмерене ка грађанима и општинама јер је за решавање проблема амброзије важно да се сви укључимо.

Да ли се све одвија по плану?

Да, до 20. јуна извршен је мониторинг на скоро 200 хектара, а сузбијање на 50 хектара. Период цветања амброзије је до 15. јула и до тада имамо рок да нешто урадимо. Код уништавања амброзије јако је важно да се ради на време, као што је случај у 2019. Не очекујемо да ћемо сада решити проблем, будући да је дугорочан и комплексан, бићу задовољан да направимо помак у односу на лане.

На почетку овогодишње акције позвали сте заједницу да допринесе уклањању амброзије. Колико је улога суграђана важна у борби са коровом?

Град даје свој максимум како би сузбио амброзију на јавним површинама, а тамо где је она на приватним парцелама, очекујемо да је грађани униште. Многи грађани не знају како изгледа амброзија, колико је опасна и како могу да допринесу нашој борби. Због тога ове године посебну пажњу посвећујемо њиховој информисаности, путем билтена и флајера које им делимо у дневним новинама „Ало!”.

Недавно сте најавили и да ћете позвати општине да се више укључују у акцију?

Тако је, позвали смо свих 17 општина да се укључе и проследили им упутство како то могу да учине. Планирамо да организујемо и едукације за запослене у општинама. Сарадња града, општина и грађана кључна је за решавање сваког великог проблема у граду. Тако је и у борби против амброзије.

Када је реч о региону, познато је да је амброзија распрострањена и у Мађарској, Хрватској, Босни, Румунији, Бугарској... Каква су искуства тих земља у борби с овим коровом? 

Подаци о броју алергичних на полен биљака у свету су различити. По неким проценама, осетљиво је 10-30 одсто популације, а по другим и преко 30 одсто. Искуства поменутих земаља су различита. Мађарска је давала новчану награду људима који су доносили појединачне биљке амброзије. У решавању проблема највише је постигла Аустрија захваљујући адекватном просторном планирању и уређењу.

За здравију и функционалнију престоницу градоначелник истиче да се посебно залаже да Београд буде што здравији, зеленији и функционалнији град. 

Желимо да има што више паркова, пешачких површина и бициклистичких стаза, енергетски ефикасних зграда. Да грађанима омогућимо да се брже и лакше крећу кроз град, да и у самом центру имају додира с природом и да сви заједно удишемо што чистији ваздух. Због тога Београд спуштамо на реке, реконструишемо многе улице и напорно радимо на великим пројектима, попут оног који предвиђа реконструкцију зграда Хитне помоћи, Градске библиотеке, Студентске поликлинике и Стационара у складу са принципима енергетске ефикасности.