Београд након 60 година добија Хитну помоћ по европским стандардима

Председник Србије Александар Вучић посетио је данас Градски завод за хитну медицинску помоћ и том приликом разговарао са руководством те здравствене институције и упознао се са детаљима изградње, реконструкције и доградње објекта у оквиру комплекса Градског завода за хитну медицинску помоћ.

Догађају је присуствовао и градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић, министар здравља Златибор Лончар и директор Хитне помоћи Горан Чолаковић.

Председник Вучић је том приликом поручио да је Хитна помоћ прво место са којим се сви суочавамо у случају ургентних проблема са здрављем, својим и својих ближњих, а лекари, медицинско и немедицинско особље су они који се боре за животе људи. Он је истакао да ће они и ове године имати повећање плата, што ће, како се нада, значити њихову опредељеност да остану у својој земљи.

Након посете Градском заводу за хитну медицинску помоћ, Вучић је новинарима рекао да је то стара зграда из 1960. године, која готово 60 година није реконструисана, уз мање обнове пре четири године које су биле недовољне и навео да ће до краја године за Хитну помоћ стићи 17 нових возила, што ће помоћи да се још неки животи сачувају.

– Сада крећемо у изградњу новог модерног комплекса. Хвала свим лекарима, медицинском и немедицинском особљу, механичарима, возачима, свима који се боре за животе људе. Повећање плата допринеће да се они осећају боље и да могу да пруже још квалитетнију помоћ грађанима – додао је Вучић.

Он је пренео новинарима да напредују радови на изградњи и обнови КЦС-а, Земунске болнице, Института за мајку и дете, Дедиња 2, као и да ће се градити нова инфективна клиника, за коју каже да је у најтежем стању, због чега може да нас буде срамота.

– Све је то сада могуће због фискалне дисциплине у претходним годинама – рекао је Вучић и најавио да ће затим почети обнова домова здравља, јер је ту најмање рађено.

Вучић је рекао да је посебно поносан на програме вантелесне оплодње и најавио да ће држава финансирати парове који то желе, без обзира на то који им је покушај по реду ако медицинска струка каже да је то могуће.

Такође, додао је да је посебно поносан на издвајања за лечење ретких болести, за које се сада издваја 50 милиона евра, што пре неку годину није била ставка у буџету.

Градоначелник Београда Зоран Радојичић је рекао да се реконструкција одвија уз помоћ ИПА фондова и Града Београда, и да би требало да почне у првом делу 2020. године.

Санација тог објекта планирана је у три фазе. У првој фази биће изграђен потпуно нови блок А, блок Б се делом дограђује а делом обнавља, док је за трећи блок Ц планирана реконструкција.

Зграда Хитне помоћи, од када је изграђена шездесетих година, никада није била реконструисана, а број становника у престоници вишеструко је порастао.

Захваљујући пројекту обнове, Београд ће коначно након 60 година добити Хитну помоћ по европским стандардима, која ће моћи да одговори свим потребама грађана.

Планирано је да буде дограђено 6.000 квадрата, што ће са постојећих 2.000 бити укупно 8.000 метара квадратних. 

Иначе, урбанистички пројекат за најављену реконструкцију зграде Градског завода за хитну медицинску помоћ био је на јавном увиду од 1. до 8. августа, а усвојен је прошле недеље.

Фото: Танјуг