Радојичић: Заштита животне средине и озелењавање један од приоритета у даљем развоју Београда

Београд настоји да уложи што више новца за пошумљавање и садњу дрворедних стабала, а ове године то износи 75 милиона динара. Основна намена овогодишњег пошумљавања била је заштита од поплава, стабилизација подземних вода и ветрозаштитни појас на левој обали Дунава, рекао је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић током обиласка зелене површине у Булевару кнеза Александра Карађорђевића, у непосредној близини болнице „Драгиша Мишовић”.

Он се том приликом уверио у квалитет дрвореда од 59 стабала који је на поменутој локацији посађен почетком године и поручио да ће Београд наставити да води одговорну политику када је заштита животне средине у питању.

Радојичић је нагласио да је у овом тренутку зеленим површинама покривено око 15 одсто територије града, док је план да до 2025. године зеленило заузме 25 одсто површине града.

– Београд се интензивно развија, али је важно да у периоду који карактерише велики број инфраструктурних радова, као и радова на изградњи објеката различите намене, водимо рачуна о заштити животне средине. Адекватан однос према заштити животне средине обезбеђује бољи квалитет живота. Сходно томе, требало би нагласити да је током текуће године у Београду посађено 21.000 стабала у оквиру шумске садње, док су за одржавање природних добара на територији града издвојена 144 милиона – рекао је Радојичић.

Према његовим речима, не би требало заборавити ни садњу дрвореда у урбаним деловима града, као и негу постојећих стабала и дрвореда, која је једнако важна.

– Урбанизација некада неминовно води ка томе да неко стабло нажалост морамо да посечемо. Али, „газдовање шумама” подразумева да баланс између урбанизације и садње нових стабала мора бити позитиван и увек у корист више зеленила и здравијег живота грађана. Значај постојања шума на ободима града најбоље показује случај од пре неколико месеци, када су наш град погодиле велике временске непогоде праћене поплавама, а током којих су шуме на левој обали Дунава зауставиле налете ветра који би сигурно направио велику штету у централним деловима града. Тада је уништено око 250 хектара шуме, али је спречена много већа штета у урбаним деловима Београда. Подаци говоре да једно дрво током 24 сата обезбеди кисеоник за четири особе, а осим тога, стабла пружају заштиту од клизишта, буке и поплава – додао је градоначелник.

Он је додао да Град Београд води одговорну политику и подсетио да је међу првима усвојио Стратегију пошумљавања.

– Једна од мера о којој размишљамо јесте увођење обавезе за инвеститоре према којој би за свако посечено стабло требало посадити три. Град Београд има намеру да се кандидује за „Зелену престоницу Европе”, што је дуготрајан процес и захтева велики број корака и иницијатива. Важно је да аплицирамо и да у наредним годинама урадимо што више ствари како би се приближили том циљу. Верујем да Београд има способност да стане раме уз раме са градовима попут Љубљане, Хелсинкија или Хамбурга, који носе ту ласкаву титулу. Београд ће у наредном периоду различитиме програмима подстицати што већи број људи да се укључи у акције пошумљавања и озелењавања – рекао је Радојичић.

Догађају је присуствовала секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић, као и подсекретарка истог секретаријата Јасмина Маџгаљ.