Пројекат „TeRRIFICA” указује на територијални приступ климатским променама

Радионицу на којој је представљен пројекат „TeRRIFICA”, усмерен на територијални приступ адаптацији на климатске промене, као и на јачање капацитета у циљу спровођења адаптације различитим активностима у шест пилот-регија у Европи, међу којима је и Београд, подржао је Секретаријат за заштиту животне средине. У име овог секретаријата, учесницима радионице, управо одржане у Градској управи у оквиру овог међународног пројекта, обратила се помоћница секретарке за заштиту животне средине Весна Шабановић. 

Она је истакла да је Скупштина Града Београда 23. октобра 2015. године усвојила „Акциони план адаптације на климатске промене са проценом рањивости”, те да је Београд тиме показао стратешко опредељење за борбу против климатских промена. 

– Имамо неколико пројеката и један од њих односи се на гашење котларница. Тако су до сада угашене коталарнице у двадесет школа прикључењем на систем даљинског грејања или дистрибутивни систем природог гаса, а предстоји гашење и у следећим школама: „Филип Вишњић”, „Војвода Мишић”, „Владимир Роловић”, „Вук Караџић” и „Доситеј Обрадовић”. Важан пројекат који се односи на мере интеграције јесте енергетска санација зграде Јавног предузећа „Градско стамбено”, где ће се у даљој реализацији пројекта вршити изградња „зеленог крова” на овом објекту – рекла је Весна Шабановић и додала да „зелени кров” представља и меру адаптације и интеграције на климатске промене, а и уштеду средстава буџета града.

Она је истакла нови пројекат на којем се ради, а то је уређење зелених површина у школским двориштима.

– У Београду постоји велики број водотока. Град је надлежан за водотоке другог реда, тако да се пројекат „Плаво-зелени коридори”, који ове године реализујемо, односи на уређење потеза који ће утицати на смањење ризика од поплава, а истовремено ће уређењем обале водотока те површине бити намењене за спорт и рекреацију. Скупштина града усвојила је План генералне регулације зелених површина и на тај начин Београд је добио плански основ, то јест документ који записује да се шуме и зелене површине морају очувати јер су то добра од општег интереса – рекла је Весна Шабановић и додала да су овим планом одређене локације за подизање нових зелених површина.

Директор Центра за промоцију наука др Марко Крстић истакао је да је центар ту како би пронашао место за науку у ширем друштву и повезао све истраживаче и научнике да би наука постала оруђе којим би свако могао да реши свакодневне проблеме, али и оне далеко комплексније. 

– У том домену центар има велик број активности које су усвојене на широком пољу, па се тако један број активности односи на децу од предшколског до школског узраста. На тај начин настојимо да кроз радионице и дечје кампове децу приволимо науци, а науку спустимо на њима разумљив ниво. Такође, веома је важан и наш научни часопис „Елементаријум” који излази четири пута током године и који покрива широк дијапазон научно-популарних тема. Ту су и активности као што су стручни семинари за наставнике како би усавршили технике преношења знања у складу са њиховим радним местима – закључио је Крстић и додао да центар учествује и на међународним пројектима, те на тај начин преноси међународна искуства на локалну средину.

У уводној речи обратили су се и геолози Владимир Ђурђевић и Наташа Ђокић, након чега су одржане радионице организоване по групама.