Споменик Диани Будисављевић на Савском кеју

На шеснаестој седници Комисије за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда, која је одржана данас, усвојен је предлог да се споменик великој хуманитарки Диани Будисављевић подигне на Савском кеју, уз Карађорђеву улицу, на потезу од Бранковог моста према Бетон хали.

Председница Комисије за споменике и називе тргова и улица Андреа Радуловић истакла је да ће та локација имати једну посебну симболику.

– Чланови ове комисије са великим поносом усвојили су овај предлог да се споменик великој Диани Будисављевић подигне на Савском кеју. Сама локација је погодна из, пре свега, симболичких разлога. Одатле се пружа поглед на другу обалу Саве и неке од објеката логора на Сајмишту где су били заточени и страдали многи очеви и браћа деце, коју су спасавали Диана Будисављевић и њени сарадници. Сви знамо да је Диана током Другог светског рата спасила преко 15 хиљада деце из логора смрти у НДХ и да јој је основни циљ био да ту децу збрине и нађе им родитеље. Њена хуманост неће никада бити заборављена и управо подизање споменика у њену част на усвојеној локацији представљаће нашу захвалност и поштовање за њену пожртвованост, велико срце и, пре свега, љубав према српком народу – рекла је Радуловићева. 

Чланови Комисије за споменике и називе тргова и улица усвојили су и иницијативу Одбора ветерана градитеља Београда и Савеза удружења учесника омладинских радних акција Србије да се споменик градитељима Београда и учесницима свих омладинских радних акција подигне у парку Ушће на Новом Београду. 

Споменик би подсећао на историјске чињенице – да је 11. априла 1948. године одржан митинг 19 омладинских радних бригада на којем је озваничен почетак изградње Новог Београда. Пуне три године, на мочвари и песку, 910 омладинских бригада са 200.000 градитеља радило је и подигло Палату Србија, стамбено насеље од 40 петоспратница на Тошином бунару, Студентски град, хотел „Југославија”, Дом културе, зграду Шумарског факултета на Бежанијској коси и изградило још 19 километара обалоутврда на Сави и Дунаву. Од 1949. године, акција се „прелила” преко Саве у стари део града, те је на 30 локација подигнуто 50 објеката, стамбених насеља, Дом синдиката, зграда „Борбе”, стадион „Партизана”. Омладинске бригаде акцијаша градитеља радиле су у тадашњој југословенској престоници и на реконструкцији саобраћајне инфраструктуре (Улица кнеза Михаила, Булевар краља Александра, Улица војводе Степе и многе друге) – стоји у саопштењу иницијатора.