Радојичић: И наредна година биће година инвестиција

Ова година за Београд била је година инвестиција, а таква ће бити и следећа, рекао је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић у емисији „На три воде” Радио Београда, у којој је гостовао заједно с градоначелницима Новог Сада, Ниша и Бањалуке – Милошем Вучевићем, Дарком Булатовићем и Игором Радојичићем.

Сумирајући резултате године на измаку, Радојичић је изразио задовољство постигнутим резултатима.

– За Београд, а верујем и за остале градове, апсолутно кључно је да је ова година била година инвестиција. Када прођете Београдом, видите велики број градилишта и кранова и то често помињемо јер је то чињеница. Само у Београду на води може се видети петнаестак кранова и да се пуно гради. Последње што се догодило је отварање дела ауто-пута који пролази кроз Београд, између Обреновца и Сурчина, што је изузетно значајно за целу Србију. Боље се повезујемо, у Србији ништа више није далеко, што за Београд значи смањење гужви, док ће Обреновац и Сурчин добити бољу инфратсруктуру за даље инвестирање – казао је Радојичић.

Градоначелник Београда подсетио је и на отварање новог Прихватилишта за децу. Реч је о једном од важнијих пројеката 2019. године.

– Такви пројекти указују на то да решавамо важне проблеме, да показујемо емпатију и да је на тај пројекат поносан сваки Београђанин. После свега што су прошла, деца из Прихватилишта заслужују нашу помоћ и обавезни смо да им је пружимо. Споменућу и Трг републике, који ће бити све лепши јер ће у зависности од сезоне нудити све више садржаја, као и многе друге пројекте који сведоче о томе да сваки дан идемо напред – казао је Радојичић.

Говорећи о развоју градског превоза, Радојичић је истакао да је ове године набављен велики број аутобуса.

– Набавили смо 244 аутобуса и никада их у једној години није набављено толико. С набавком аутобуса наставићемо и у идућој години, с обзиром на то да имамо у плану да набавимо још 100 зглобних аутобуса, 40 трамваја и десет електроаутобуса. Градови у свету биће још већи и морају да се припреме за то, а Београд планирајући метро, обнављајући ауто-парк и мењајући стратегију транспорта у граду чини напоре да тај проблем што више ублажи. Морамо мењати и свест грађана, јер само заједно можемо остварити позитивне промене – казао је Радојичић.

Градоначелник Београда је подсетио да је на трилатералном састанку у Београду који је скоро одржан с градоначелницима Новог Сада и Бањалуке разговарао на разне теме које су подједнако важне за све градове. 

– Разговарали смо о решавању проблема јавног превоза, гужви у саобраћају, подземних јавних гаража, пешачких зона, али и о развоју наших градова у правцу зелених здравих градова. Сви смо се сложили око идеје да морамо да учинимо конкретне нове кораке – рекао је Радојичић.

Говорећи о напорима да Београд буде зелена престоница Европе, градоначелник је истакао да се у последње време у медијима често појављује вест да је Београд веома загађен град што је, како каже, искоршћено за негативну политичку кампању. 

– То није проблем само Београда. У свим великим градовима постоји проблем великог броја аутомобила и нерешено питање инфраструктуре која то може да подржи. Мали број градова у свету је успео да реши споменути проблем, а Београд нема само огроман број аутомобила на улицама већ и индивидуална ложишта која такође доводе до веће загађености ваздуха у центру града. Наглашавам да у Београду загађеност ваздуха није толико алармантна у односу на друге градове у окружењу и у Европи, али то не значи да нећемо дати свој максимум да српска престоница буде један од најздравијих градова – рекао је Радојичић. Подсетио је притом и на пројекат са Европском банком за обнову и развој који се бави анализом параметара зелених градова и енергетском ефикасношћу.

Први човек Београда је поручио да се град бори да своје младе задржи изналажењем решења за боље функционисање и обезбеђивањем бољих услова за живот. 

– Наш задатак је да младе задржимо у Београду, али и да им омогућимо услове да могу да оду у иностранство и упознају се с другим културама, те да се обогаћени искуствима и знањем врате у своју државу. Мислим да је то најважније питање за све градове – важније и од изградње инфраструктуре и од других видова обнављања јесте борба да млади остану овде и буду задовољни. Такође, важан аспект је и образовање. Пре неколико дана одржан је скуп о дуалном образовању, који представља модеран модел едукације младих и који ће им помоћи да се прилагоде новим технолошким променама у свету. Трећи аспект су инфраструктурни пројекти који ће обезбедити нова радна места и омогућити им пристојан живот овде – рекао је градоначелник. 

Он је најавио наставак изградње школа, вртића и домова здравља у току 2020. године, посебно нагласивши да ће у долазећој години бити завршена основна школа у Лештанима. 

– Политика Града Београда је усмерена на обнове домова здравља, те су тако у Обреновцу радови при крају, а започета је изградња дома здравља у Борчи. У овој години отворили смо и породилиште у Лазаревцу, а за Хитну помоћ урадиће се нових шест хиљада квадратних метара – рекао је Радојичић и додао да ће се зграда Хитне помоћи реконструисати након шест деценија.

Радојичић је истакао да је конкретна помоћ важна колико и велики инвестициони пројекти. 

– Одлуком коју је на данашњој седници Скупштине града усвојило Градско веће, на дневном реду ће се наћи и предлог да деци која су остала без родитеља и притом немају сопствени стан буде решено стамбено питање. Према садашњим плановима и могућностима, у наредном периоду могли бисмо да обезбедимо станове за двадесеторо деце. Уколико се једно дете, обично најстарије, брине о браћи и сестрама, биће му омогућено и 50 одсто просечне месечне плате, док ће остала деца добијати по 25 одсто. Морамо да покажемо емпатију на конкретним примерима и у одређеним ситуацијама јер тако показујемо и да смо социјално-одговорно друштво. То је резултат добре финансијске ситуације у којој се Град Београд налази – рекао је градоначелник. 

Он је подсетио да у Београду живи око 400.000 пензионера за које је обезбеђено 30 клубова за старије, а у плану је изградња још два – на Вождовцу и у Миријеву.  

– Пре неки дан, након реконструкције, отворен је још један Дом за стара лица на Карабурми у којем борави 111 особа, и уверили смо се да је све урађено по најмодернијим стандардима. Морамо да водимо рачуна о најстаријим суграђанима који су нас много задужили – додао је Радојичић.

Радојичић је нагласио да је издвојен новац за реконструкцију Музеја града Београда, Градске галерије на Косанчићевом венцу и Музеја афричке уметности. 

– Изложба Марине Абрамович траје до средине јануара, а наши традиционални догађаји попут БИТЕФ-а, ФЕСТ-а, БЕМУС-а, Београдског џез фестивала увек изазивају пуно пажње, због чега ћемо остати доследни очувању те традиције. Београд има 30 установа културе, 12 манифестација од значаја за Град Београд, скоро 40 позоришних премијера и надам се да ћемо следеће године направити нове искораке по том питању. Београд је на одређени начин културни центар овог дела Балкана, а Нови Сад ће 2021. бити европска престоница културе – рекао је Радојичић. 

Радојичић је истакао да је успешна година иза нас и да постоји посебно позитиван тренд у туризму. 

– Очекује се да ће у Београду до краја године број туриста порасти за бар осам одсто. У првих 10 месеци смо имали преко 1.050.000 гостију, а у овој години 2.4 милиона ноћења. Све више људи долази у Београд и све више се могу чути страни језици на нашим улицама, а важно је рећи да они из Београда одлазе задовољни. С друге стране, Београд осим забаве може да понуди и огромно културно наслеђе, којег постанемо свеснији управо када видимо толики број људи који га обилази – рекао је Радојичић.

Он је истакао да ће, када је реч о градњи, инфраструктурним пројектима и даљем развоју Београда, увек бити незадовољних који желе да град остане на неким традиционалним основама, а с друге стране, ако градња стане, биће оних који желе модернији изглед.

–  Морамо да мењамо Београд с обзиром на то да се цели свет мења и да смо ушли у нову фазу развоја модерних градова. Трудимо се да неке традиоционалне вредности и значајне објекте сачувамо на прави начин, али увек када имамо велике пројекте, постоји фаза прилагођавања код људи која није лака. Могу да кажем да у Београду постоји пет проблема на којима се активно ради како би исти били решени. Пре свега, то су саобраћајне гужве, а решења на којима радимо јесу изградња метроа, проблем рециклаже и сепарације, где морамо заједно радити на подизању свести грађана. Имамо и проблем великих депонија који ћемо решити реализацијом пројкета Винча, који је у завршној фази, као и проблем индивидуалних ложишта због којих је поново направљен уговор с кинеском компанијом око регулисања далековода топловода Обреновац – Нови Београд. Решићемо и проблеме везане за енергетску ефикасност зграда и уређење фасада одлуком да реализацију тих пројеката 90 одсто суфинансирају општине и Град Београд – закључио је Радојичић, пожелевши да Београд, Нови Сад, Ниш и Бањалука, као српски градови, функционишу тако да буду прави пример Европи и свету.