Низом мера Град Београд ради на унапређењу животне средине

Према Плану генералне регулације зелених површина за град Београд, који је усвојен на седници Скупштине града, дефинисане су територије града које ће бити додатно пошумљене, а у плану је да се посади 12 одсто шума. Ово показује да се квалитетом ваздуха Београд бави већ годинама, рекао је главни урбаниста Марко Стојчић гостујући на Студију Б. 

– План генералне регулације и стратегија, коју спроводимо буквално у сваком градском пројекту, имају за циљ да постанемо један од најзеленијих градова Европе. Такође смо прописали 43 мере како бисмо живели у здравом граду, а које се спроводе већ неколико година уназад. Праве резулате тих мера очекујем за пет година. То је дугорочно решење, али понављам да не може Градска управа сама да спроведе овај пројекат – указао је Стојчић. 

Он је додао да има доста површина за пошумљавање, готово у свим општинама.

– Шуме се махом налазе по ободу града. Треба да имамо „плућа” око града која апсорбују све негативне честице и спречавају их да дођу у град. Што се тиче урбаног дела града, уређујемо буквално све јавне површине. Након реконструкције коју спровди Град Београд, свака јавна површина има више зеленила – нагласио је Стојчић.

Према његовим речима, неповољне метеоролошке прилике, без ветра и падавина који апсорбују негативне честице, допринеле су њиховом гомилању.

– Као што нам је ноћас природа помогла, тако нам је и одмагала месец дана уназад, када смо имали неповољне метеоролошке прилике. Ове године нема посебне ситуације која би проузроковала додатно и драстично загађење у односу на претходне године. Чињеница је да смо као друштво више концентрисани на квалитет ваздуха. Биле су приче о смогу и много раније, тада нисмо имали апликације, али у то време је било дупло мање аутобмобила – казао је Стојчић.

Град Боеград не може сам да реши овај проблем, навео је Стојчић, и додао да је неопходно да се у решавање проблема укључе грађани.

– Морамо да пропишемо мере, али да бисмо могли квалитетно да их спроводимо, грађани Београда морају да разумеју да је то неопходно. Тако, рецимо, поједини грађани негодују због проширења пешачке зоне, а једино логично решење је да се пешачка површина прошири у односу на саобраћајну. У Београду има око 650.000 аутомобила, и то на простору који може да заузме око 350.000 аутомобила, што значи да имамо дупло више аутомобила по квадратном метру него што би требало. Простор који су узурпирали аутомобили припада пешацима и зеленилу – појаснио је Стојчић.

Како је рекао, Милано је у просеку загађенији град од Београда, као и Париз, у коме је све подређено екологији.

– Ми смо на некој средини гледајући годишње просеке у последње три године, што није добро, а добро је да будемо један од чистијих градова – казао је Стојчић и додао да је српска престоница у средини по пошумљености у односу на друге европске градове те величине.

Он је истакао да саобраћај, поред индивидуланих ложишта, у значајној мер утиче на квалитет ваздуха и због тога је, како је рекао, веома важан метро систем. 

– Донели смо чврсту одлуку да више ниједан аутобус за јавни градски превоз не буде на друго гориво осим на гас или електрични погон, док су последњи аутобуси набављени са дизел мотором „еуро 6”, који су по стандардима. Такође је у плану проширење трамвајске мреже, како би се у будућности повезали сви делови града, укључујући и леву обалу Дунава – најавио је градски урбаниста. 

Он је возачима упутио апел да се већи број путника превози у једном аутомобилу, што сада, како је приметио, није случај. 

– У деведесет одсто аутомобила се превози само један човек, што није одрживо ни економски, ни урбанистички, ни еколошки – закључио је Стојчић.