Весић у Народној скупштини представио мере Београда за смањење загађења ваздуха

Град Београд је једина локална самоуправа у овом делу Европе која има конкретан план за смањење загађења, а који ће спровести у наредних пет година, рекао је данас заменик градоначелника Горан Весић. Он је на јавном слушању на тему Квалитет ваздуха у Србији, у организацији Одбора за заштиту животне средине Народне скупштине, навео да је за главни град велика част да може да представи предложене мере за решавање овог проблема. 

Осврћући се на медијске натписе из 1969. године са насловима „Опасност вреба из ваздуха” и „На улицу са гас маском”, Весић је додао да овај проблем није настао јуче. 

– Веома је важно што смо почели да се бавимо проблемом који у нашој земљи постоји деценијама. Град Београд је предложио 43 конкретне мере у саставу шест области, а укупна вредност пројеката који обухватају ове мере износи око шест и по милијарди евра. Београд, заједно са Републиком, има довољно новца да спроведе ове мере – рекао је Весић.

Он је указао на то да су индивидуална ложишта, којих у главном граду има више од 300 хиљада, као и аутомобили, највећи узроци загађења. 

– У Београду имамо 720 хиљада регистрованих возила, од чега је нешто мање од 540 хиљада аутомобила, што је око 80 хиљада више него пре шест година. То је проблем. Београд је једини град у Европи чији је основни подсистем јавног саобраћаја аутобус, јер градови сличне величине имају метро или градску железницу. Зато нам је приоритет изградња метроа, која би требала да започне крајем ове године и чија ће вредност бити око 3,8 милијарди евра. По завршетку овог пројекта, око тридесет одсто уличног саобраћаја биће спуштено под земљу. У последњих шест година изградили смо око 180 километара пруге за БГ воз, а план је да се настави повезивање Сурчина, Обреновца, Карабурме и Макиша – најавио је Весић и додао да када буде завршен ремонт дела пруге који је у току, возови ће ићи на 15 минута у вршном часу, а на 30 минута ван њега.

Тада ће, додао је Весић, све приградске општине Београда, изузев Гроцке, са центром града бити повезане градском железницом. 

– То ће значити мање аутобуса и мање аутомобила – истакао је Весић.

Ове године расписаће се и први тендер за јавно-приватно партнерство за речни превоз, у чему град види велик потенцијал за повезивање Гроцке, Обреновца и Земуна. Весић је најавио да ће Град Београд ове године купити 200 аутобуса на природни гас, а у наредне четири године куповаће сваке године по 80 аутобуса, тако да ће их у наредних пет година бити 520. 

– Данас је на улице Београда изашло 657 аутобуса, а за седам година Београд неће имати ниједан аутобус који није на природни гас, електроаутобус или хибридни аутобус. То раде и други градови, па је тако Мадрид од 2016. до 2020. године уложио 390 милиона у куповину 697 аутобуса на гас, а у наредне две године уложиће још и намеравају да за две године буду први град у Европи без дизел аутобуса. Париз има план да до 2025. године замени 4.700 дизел возила, а то раде и други градови. Осим тога, у свакој новој јавној гаражи уводимо електропуњаче за аутомобиле, а ове године ћемо поставити 17 нових пуњача на градским улицама. Обезбедићемо бесплатно паркирање за електровозила у нашим гаражама и на тај начин то стимулисати – рекао је заменик градоначелника.

Он је нагласио да је у наредних пет година у плану изградња 306 километара топловодне и 250 километара гасне мреже. 

– Намеравамо да током ове године смањимо доприносе за грађевинско земљиште за оне који граде зграде са енергетским пасошем. Они који буду правили „зелене кровове” добиће субвенције кроз плаћање пореза на имовину. Када је реч о пошумљавању, наш план је да засадимо милион стабала у наредних пет година. У овом тренутку имамо 190 хектара за садњу, на којима можемо да засадимо 450.000 стабала, без дрвореда и паркова, што значи да ћемо морати да у наредном периоду обезбедимо нове просторе за садњу. Радићемо и „зелене зидове” које смо започели још прошле године, а биће их 50 километара. Данас сам „Путевима Србије” упутио молбу да поставимо зидове од маховине на комплетну звучну изолацију која је подигнута на ауто-путу кроз Београд. За нас су такође важни мониторинг и извештавање, набавићемо 25 нових мерних станица, а осим тога, у оквиру пројекта „Паметан град”, на 254 локације ћемо поставити мераче ваздуха, а биће урађена и апликација путем које ће грађани моћи да сазнају какво је загађење у њиховом делу града. Наставићемо такође да радимо пешачке зоне и ширимо бициклистички саобраћај – рекао је Весић.

Он је истакао да ако желимо да живимо здраво, морамо да мењамо своје навике.

– Урадили смо 28.000 квадратних метара пешачких зона и данас је зона на Обилићевом и Толичином венцу једна од најчистијих у граду, јер тамо више нема аутомобила. Морамо као грађани да одлучимо шта желимо и мислим да је у нашем друштву коначно сазрела свест да желимо чист град и чисту животну средину. У исто време, то захтева и одређена одрицања. То подразумева да се не оспоравају одлуке које иду у том правцу већ да сви, без обзира на то да ли су власт или опозиција, морају имати један циљ: чист ваздух и чисту животну средину – истакао је Весић.

Председница Народне скупштине и Одбора за заштиту животне средине Маја Гојковић истакла је дa је циљ jaвнoг слушaњa дa сe oкупe рeлeвaнтнe институциje и зaтрaжe oдгoвoри нa aктуeлнa питaњa кoja су у интeрeсу грaђaнa.  

– Нaдaм сe дa ћe oвa oтвoрeнa дeбaта дaти oдгoвoрe нa питaњa дa ли je вaздух кoд нaс зaистa зaгaђeниjи у oднoсу нa зeмљe у oкружeњу и ширe, штa утичe нa квaлитeт вaздухa и дa ли, и у кojoj мeри, зaгaђeњe вaздухa мoжe дa утичe нa здрaвљe стaнoвништвa – рeклa je Гojкoвићева.

Oнa je нaпoмeнулa дa су прeмa Нaциoнaлнoм и лoкaлнoм извeштajу о извoрима зaгaђeњa, нajвeћи зaгaђивaчи сeктoр прoизвoдњe eлeктричнe и тoплoтнe eнeргиje, зaтим сeктoр индустриje, oстaлa стaциoнирaнa сaгoрeвaњa, друмски сaoбрaћaj и други.

То указује дa je нajбoљи дугoрoчни oдгoвoр нa oвaквo стaњe прeлaзaк нa чисту и oбнoвљиву eнeргиjу, у мeри у кojoj je тo мoгућe, и тo трeбa дa пoстaнe приoритeт у будућeм пeриoду. Дoдaлa je дa и пoрeд нeпoвoљних мeтeoрoлoшких услoвa, нa квaлитeт вaздухa нeгaтивнo утичу кућнa лoжиштa, грejaњe нa фoсилнa гoривa и вeлики брoj мoтoрних вoзилa. Навела је такође дa пoдaци пoкaзуjу како скoрo 60 oдстo дoмaћинстaвa у Србиjи кoристи чврстo гoривo зa грejaњe, штo je je jeдaн oд кључних прoблeмa.

 – Oхрaбруjући je пoдaтaк дa je сaмo у Бeoгрaду у пoслeдњих нeкoликo гoдинa зaтвoрeнo вишe oд 1.200 индивидуaлних кoтлaрницa кoje су кoристилe чврстo гoривo. Meђутим, у нaрeднoм пeриoду фoкус не трeбa дa будe усмерен сaмo нa Бeoгрaд вeћ и нa друге градове у Србиjи. Oдбoр зa зaштиту живoтнe срeдинe спрeмaн je дa рaди нa дaљeм пoбoљшaњу зaкoнoдaвнoг oквирa, a врeмe je и дa Србиja дoнeсe зaкoн o климaтским прoмeнaмa – рeклa je Маја Гojкoвић, која је aпeлoвaлa дa сe штo прe дoнeсe стрaтeгиja зaштитe вaздухa.

Министар заштите животне средине Горан Триван је указао на урбанистичко наслеђе градова, као бреме које траје већ деценијама. 

– Са превеликим бројем људи у градовима иде и превелик број аутомобила, због чега је саобраћај, без било какве дилеме, један је од највећих загађивача на нашим просторима. Не треба заборавити ни квалитет горива нити индивидуална ложишта, као ни процес реиндустријализације у којем смо поново. Без обзира на све турбуленције које изазива оваква ситуација, добра је чињеница да је јавност устала на ноге, јер животна средина у друштву нема место које би требала да има, али постаје важна – навео је Триван. 

Без обзира на озбиљне наслеђене проблеме, они морају да се решавају један по један, јер се дошло до „критичне тачке”, поручио је Триван, набрајајући све важне ствари које су урађене, међу којима су мониторинг, набавка нових мерних станица, конкретна помоћ локалним самоуправама и слично. Упутио је позив урбанистима да посебно воде рачуна о свим еколошким стандардима и принципима. 

Министар рударства и енергетике Александар Антић је подсетио на то да су „Електропривреда Србије” и друге енергетске компаније у протеклом периоду највише инвестирале и највише пажње посветиле заштити животне средине. 

– У протеклом периоду, „Електропривреда Србије” је инвестирала 475,6 милиона евра у пројекте заштите животне средине. Најзначајнији део везан је за реконструкцију и замену филтера на термоелектранама, потом за смањење емисије азотних оксида, реконструкцију система за одлагање шљаке и пречишћавање отпадних вода. То је довело до тога да је количина ПМ честица у 2018. години била два и по пута мања него 2011. године, а када говоримо о ефекту електрофилтера у ТЕНТ-у, они су после њиховог увођења емитовали осам пута мање ПМ честица него пре њиховог постављања – рекао је министар Антић. 

Амбасадор Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио је рекао да грађани Србије и целог света постају веома свесни и забринути за животну околину и њену заштиту. 

– Чиста животна средина предуслов је за здраву и просперитетну заједницу. Важно је да Србија примењује прописе из области животне средине, а данашњи дијалог је јединствена прилика да подигнемо свест о важности ове мисије и у институцијама и код обичних људи – навео је он. 

Догађају су присуствовали помоћник градоначелника Андреја Младеновић, градска секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић, секретар за јавни превоз Јовица Васиљевић, те председник општине Обреновац Мирослав Чучковић.