Весић представио велике градске пројекте на Пeтој српској кoнфeрeнциjи o рaзвojу нeкрeтнинa и инфрaструктурe

Заменик градоначелника Горан Весић представио је данас велике градске пројекте на Пeтој српској кoнфeрeнциjи o рaзвojу нeкрeтнинa и инфрaструктурe која се одржава у хотелу „Метропол”.

Он је посебно нагласио да је за грађане важно шта се ради у саобраћајној инфраструктури, те да су најважнији пројекти метро и градска железница. 

– Београд је једини град ове величине у Европи чији је основни подсистем јавног саобраћаја аутобуски, јер нема града те величине без градске железнице и метроа. Зато су нам та два пројекта најважнија – метро, чија ће вредност бити између 3,8 и 4 милијарде евра, и градска железница, где планирамо да у нередних пет година изградимо 186 километара. Метро и градска железница ће смањити саобраћај у центру града за приближно 30 одсто – истакао је Весић.

Он је подсетио и на пројекат изградње два велика градска тунела, од којих ће један почињати код Економског факултета, а завршавати се код Панчевачког моста, и треба да смањи саобраћај у центру града за 14 процената. 

– Други тунел ће се налазити испод Топчидерског брда и повезаће Мост на Ади са Аутокомандом, те ће значајно смањити интензитет саобраћаја у том делу града. Такође је важан и нови Савски мост који ће смањити гужве на Газели и Бранковом мосту, јер ће саобраћај директно ићи у тунел испод центра града. Поред тога, расписаћемо и тендер за речни превоз који ће повезати Обреновац, Гроцку и Земун, а 2021. године радићемо и Мост на Ади Хуји, чија је вредност око 220 милиона евра. Између Моста на Ади и Моста на Ади Хуји радимо унутрашњу обилазницу са четири траке – рекао је заменик градоначелника.

Помињући изградњу канализационе мреже, Весић је нагласио да се у Београду сва канализација слива директно у Саву и Дунав, те се годишње сипа 60 хиљада олимпијских базена фекалија у ове две реке. 

– То морамо да решимо и зато смо почели са изградњом велике фабрике за прераду отпадних вода приближне вредности од 190 милиона евра, а чека нас друга фаза, чија ће вредност бити између 500 и 600 милиона евра. Ова фабрика ће обухватити око 1,5 милиона становника и када је завршимо, укинућемо око 80 директних излива у реке. То је цивилизацијски важна ствар, као и Депонија Винча, а следећи корак је изградња 17 рециклажних дворишта и сортирнице за отпад, приближне вредности од 60 милиона евра – истакао је Весић, подсећајући да се ради канализација и на левој обали Дунава и да су то најважнији пројекти који цивилизацијски мењају квалитет живота грађана.

Заменик градоначелника је указао и на важност пројекта топлодалековода Обреновац – Нови Београд, вредног око 190 милиона евра, чиме ће бити омогућено да се топла вода из Термоелектране „Никола Тесла” користи за грејање Београда и чиме ће се смањити трошак за гас. Такође, додао је Весић, ради се и топлодалековод Коњарник–Винча.

Важан пројекат је „Паметан град”, а део тога јесте семафоризација три стотине раскрсница и „паметно” управљање њима, чиме ће се смањити загађење и убрзати проточност саобраћаја. Ово је само једна од 43 мере за смањење загађења ваздуха које у наредном периоду Град планира да реализује, навео је Весић. 

Весић је подсетио и на повећање ефикасности у издавању грађевинских дозвола и додао да ако хоћемо већу ефикасност, морамо да улажемо у управу.  

– Има ту и процедура које могу да се скрате, попут информације о локацији, која би могла да се добија електронски, а једна од измена коју смо урадили јесте то што смо изменама Статута Града Београда пребацили издавање грађевинске дозволе до 1.500 квадрата на градске, а до 5.000 на приградске општине, чиме смо практично пребацили 60 одсто предмета општинама и тако убрзали поступак и скратили процедуре – прецизирао је заменик градоначелника.

Говорећи о београдским сплавовима који се баве угоститељством, Весић је казао да је Закон о водама дао Граду у надлежност да решава ово питање и додао да ће Београд донети план о њиховом постављању.

– Ми инсистирамо да се реши проблем буке и статус сплавова, који би се плаћали по квадратном метру, али би, такође, морали да имају и регуларне прикључке за струју и воду, које сада немају. Сплавови ће постојати, али то ћемо питање уредити на задовољство и власника, и оних који их користе – казао је Весић.

Шeфицa Рeгиoнaлнoг прeдстaвништвa Eврoпскe инвeстициoнe бaнкe зa Зaпaдни Бaлкaн Дубрaвкa Негрe захвалила је Весићу на доброј сарадњи и додала да се сви заједно залажу за успешну реализацију вeликих прojeката, попут фaбрике зa прeрaду oтпaдних вoдa. Она је навела да је реч о базичним улагањима у заштиту животне средине, канализацију, водоснабдевање, што свакако значи улагање у побољшање живота грађана.