Весић: Грифони са грбом Краљевине Србије после 75 година враћени на зграду Железничке станице

Заменик градоначелника Београда Горан Весић присуствовао је данас откривању реконструисане композиције два грифона са картушом и грбом Краљевине Србије која је после 75 година враћена на зграду Железничке станице.

Обнављајући Београд и фасаде у Београду, обнављамо и историју нашег града, рекао је Весић и додао да се део те историје налази и на фасади Железничке станице.

– Композиција са грифонима и грбом уништена је после 1945. године, а до тада је красила ову зграду која је направљена крајем 19. века. Већ средином године овде ћемо имати нови трг на коме ће се у средини налазити споменик Стефану Немањи и преко 300 нових стабала. Аутомобилски, аутобуски и трамвајкси саобраћај ће ићи по ободима. Ово ће бити пешачка зона и моћи ћемо сви да уживамо у овом тргу, али и реконструисаној станици која ће добити потпуно другу намену – нагласио је Весић.

Весић је захвалио Дирекцији за имовину Републике Србије, која је, како је навео, инвеститор уређења фасаде и обнове Железничке станице, као и Заводу за заштиту споменика културе Града Београда, који је урадио посао и што „коначно имамо фасаду каква је била када је отоврена Железничка станица”.

Директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда Оливера Вучковић је рекла да се на основу пројекта овог завода ради комплетна реконструкција зграде Железничке станице. 

– У оквиру те реконструкције урадили смо нешто што је давне 1945. године нестало са Железничке станице. Вратили смо грифоне и картушу на којој се налази грб Србије. Ова неправда је после 75 година исправљена и надам се да ће бити украс не само ове фасаде него и града Београда – казала је она.

Диркектор Дирекције за имовину Републике Србије Јован Воркапић је истакао да је зграда Железничке станице споменик културе од посебног значаја и подсетио да је изграђена 1884. године, у време краља Милана Обреновића.

– Враћамо све орнаменте које су, својевремено, тадашње власти 1945. године скинуле са ове зграде. У питању су рестаураторки радови фасада, крова, свих орнамената и столарије. Истовремено се ради и пројекат унутрашњег уређења зграде која ће бити намењена Музеју Николе Тесле, тако да ће 3.200 квадратних метара бити посвећено нашем великану – нагласио је Воркапић.

Марко Поповић, археолог, рекао је да је грб на главном улазу Железничке станице један од првих грбова Краљевине Србије који је уопште постављен 1884. године. 

– Поред свог функционалног значаја, тај монументални улаз у београдску Железничку станицу имао је и велико симболично значење, а у оквиру тога је и грб имао своје место. Тај улаз је практично био портал Краљевине Србије на улазу у Европу. Ми смо 1884. године успоставом железничке пруге отворили Србију према Европи, а један од елемената отварања био је овај грб. Он има и грифоне са стране који су декоративни, нису хералдички, а у каснијој српској пракси се више и не појављују. Нажалост, тај симбол који је ту стајао више деценија, уништен је после Другог светског рата. Успели смо да га реконструишемо, вратимо на његово старо место и да тако дамо нови дигнитет овом здању које га је имало и крајем 19. века када се Србија, као и сада, отварала ка Европи – закључио је Поповић.