Радојичић: Баланс између степена рестрикција и попуштања мера даје резултате

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић је истакао да су људи који воде Кризни штаб и државу показали да имају лидерску храброст јер су доносили праве мере у право време.

Он је нагласио да је, с обзиром на то да се тренутно већи број заражених задржава у Београду, неопходно да сви још увек буду пажљиви.

– Свака пандемија има свој ток, динамику, успоне и падове. Сви смо већ исцрпљени јер ово траје годину дана. Пре свега мислим на физичку исцрпљеност, али и на то да су људи уплашени и да нам је неопходан социјални контакт. Недавно сам говорио за једну аустријску телевизију где сам нагласио да баланс између степена рестрикција са једне стране и попуштања тих мера са друге стране даје резултат. Уколико се закасни дан или два, последице се могу осетити накнадно. На седницама Кризног штаба постоје различити ставови и сви се морају узети у обзир, али ја тренутно нисам за велика окупљања – рекао је Радојичић за ТВ Хепи.

Осврнуо се и на обилазак градских општина и додао да су Град Београд и све његове службе увек активни.

– Из тог разлога је функција градоначелника толико динамична јер захтева да се проблеми решавају из различитих углова. Овакав начин директне комуникације са председницима општина је из разлога што желим да се створи боља комуникација са људима и да се ближе упознају њихове потребе. Све што је и урађено од 2013. године до данас јесте управо захваљујући доброј интеракцији. Ово је такав посао да човек сваки дан мора да врши пресију и на себе и на друге да би се што ближе пришло грађанима у циљу побољшања њиховог квалитета живота. Желели смо да на једно место скупимо више различитих сектора и да административне проблеме, са којима се грађани сусрећу, решимо на лицу места – казао је први човек престонице.

Нагласио је да су Стари град и нови председник ове општине Радослав Марјановић врло активни и ангажовани на разним пољима.

– Линијски парк је само једна од тема која је битна како за Стари град тако и за Београд. Овај парк се ради по моделу паркова који постоје у Москви и Њујорку, где су индустријске зоне преуређене у еколошки квалитетне зоне. Моја идеја од првог дана и правац којим желим да идем јесте развој Београда као зелене престонице. У почетку та прича можда и није била много прихваћена, али се показало да сам у праву. Оно што ми Тиршова 2 представља као идеја и мотив, то је и зелени град као идеја за развој екологије у Београду. Важно је да желимо да будемо један од најбољих еколошких градова – објаснио је Радојичић.

Говорећи о недавној посети Обреновцу, истакао је да су руководство и председник општине Обреновац Мирослав Чучковић спремни и стално имају добре пројекте.

– Једна од слабијих тачака наших локалних самоуправа јесте што немају јасно спремне пројекте и фазе реализације. Обреновац и његово руководство су показали да су врло проактивни. Тренутно имају пет-шест пројеката који чекају моменат да се реализују. У првом делу састанка смо говорили о томе шта су урадили у претходном периоду, као и о доброј сарадњи Републике, Града и Општине. Оно што је најважније, имамо видљиве резултате као што су ауто-пут „Милош Велики” и фабрика „Меита” која је запослила три хиљаде људи. Осим тога, решавамо и питања загађења ваздуха путем ТЕНТА и постројења за смањење количине сумпор-диоксида у ваздуху, које ради Република и које у овом тренутку кошта 210 милиона евра. Такође, имамо и пројекте који се тичу свакодневног живота људи, као што су предшколске установе и вртићи. У Обреновцу тренутно у вртиће иде 2.100 деце, а са овом предшколском установом ће још 300 деце добити своје место. У припреми је још један вртић, што ће у потпуности решити проблем места у вртићима. Када имате добру комуникацију са центром Београда и замајац индустријског развоја града, онда остаје решавање проблема у области културе – рекао је Радојичић и додао да захваљујући одговорној политици, коју воде председник Александар Вучић и Влада Републике Србије, имамо новца за реализацију пројеката.

Он се осврнуо и на пречишћавање отпадних вода и канализације и додао да се претходних година у Београду годишње радило по петнаестак километара канализације.

– Имамо четири велика слива, са једне стране је то Велико село где ће фабрика отпадних вода третирати 85 одсто вода у Београду, и то је кључни слив. Такође, имамо Остружницу, Батајницу и Крњачу, али и још подсистема. Вредност пројекта фабрике отпадних вода Велико село је 270 милиона, а креће се од црпне станице Ушће–Нова на Новом Београду, одакле се прави велики тунел који иде испод реке до Великог села. На том путу се спаја канализациона мрежа. У Крњачи имамо 70 километара које планирамо да урадимо у наредних пар година реализацијом пројекта са Европском инвестиционом банком. Сада се јасно виде остварене идеје на терену, где је сваки урађен километар канализације и пута много важан за људе који живе у тим деловима града – закључио је градоначелник.