Весић градоначелнику Стразбура представио пројекат „Београд на води”

Представници Града Београда, са замеником градоначелника Гораном Весићем на челу, угостили су данас у згради Геозавода делегацију Града Стразбура предвођену градоначелником Роланом Рисом, а том приликом гостима из Француске представљен је пројекат „Београд на води”. 

Догађају су присуствовали начелница Градске управе Сандра Пантелић, помоћник градоначелника Андреја Младеновић и главни градски урбаниста Марко Стојчић. 

Весић је изразио задовољство због прилике да градоначелнику Стразбура Ролану Рису представи највећи пројекат Града Београда – пројекат „Београд на води”. 

– Када смо уговарали посету градоначелника Стразбура, желели смо да му покажемо нешто што је карактеристично за Београд и што показује начин на који се град мења и развија – „Београд на води” је најбољи пример тог процеса у последњих шест година. Овај део града је пре рата био један од најлепших делова Београда. Зграда у којој се налазимо грађена је 1905. године, а околне зграде су у то време припадале најимућнијим Београђанима, и све што се дешавало после Другог светског рата, када је овај део града био у потпуности запуштен, говори о томе шта се све дешавало у Београду и колико је било важно не само градити нове зграде већ и обновити постојеће, од којих многе представљају културно наслеђе нашег града. Због тога је посета градоначелника Стразбура почела од презентације „Београда на води”, јер ово није само показивање нашег најважнијег пројекта већ и доказ да водимо рачуна о културној баштини – рекао је Весић. 

Према његовим речима, у непосредној близини Геозавода налазе се бројне зграде којима су реконструисане фасаде, а може да се види и да је у току обнављање здања хотела „Бристол”. 

– Све наведено је доказ да Савамала поново добија на значају и постаје један од најважнијих делова Београда. Истовремено са рестаурацијом старих зграда, пројектом „Београд на води” показујемо како се град „спушта на реке”. Рекао сам градоначелнику Стразбура да се Београд, као и други велики градови, вековима ширио у правцу периферије, али и да је током последњих шест година то промењено и да се практично сви наши велики пројекти налазе на рекама. Развијањем овог и других пројеката обезбеђујемо више средстава за изградњу недостајуће инфраструктуре на периферији, али и повећавамо атрактивност за инвестирање – додао је Весић. 

Он је нагласио да му је посебно драго што Стразбур развија сличан пројекат у бившој луци, будући да постоје и противници пројекта „Београд на водиֲ”. 

– Тај пројекат тамошње градске власти такође раде у сарадњи са великим страним инвеститором, где је град сувласник предузећа, као што је овде случај са Републиком Србијом и Градом Београдом. То је доказ да оно што смо урадили није необично и да се на исти начин ради у свету. Са великим поносом сам испричао градоначелнику Стразбура да је ових 100 хектара на којима се простире „Београд на води” не тако давно био најзапуштенији део града, а да је сада убедљиво најатрактивнија локација. Већ сада је у поступку изградње преко милион квадратних метара пословног и стамбеног простора, од укупних 1,8 милиона квадрата који ће бити изграђени. Тренутно се ради и централна кула у којој ће се налазити хотел „Сент Риџис”, као и станови, а то ће уједно бити и највећа кула на Балкану. Показаћемо градоначелнику Стразбура Сава променаду, као и зграде које су у изградњи. „Београд на води” није обичан пројекат, већ је у питању прави подухват који је допринео промени имиџа Србије у свету, али свакако представља и својеврстан „магнет” за друге инвеститоре. Да није овог пројекта, Град Београд не би успевао да издаје грађевинске дозволе за више од милион квадратних метара годишње, а заједно са Републиком Србије и општинама око 1,6 милиона. Београд се не би развијао оволико брзо и на овај начин да није „Београда на води” и због тога је посета градоначелника Стразбура почела управо овде – закључио је Весић. 

Градоначелник Стразбура Ролан Рис навео је да постоји велика сличност између пројекта у Београду и оног у Стразбуру. 

– Примењују се савремени урбанистички модели. Раније смо и ми ишли ка томе да се градови шире. Сада је концепт такав да градови буду „скупљени”, у смислу да се штите села и природа, а све оно што је урбано да остане у језгру града. Сличан пројекат ради се и код нас, наиме на простору бивше, запуштене луке кренули смо са градњом урбаног простора. Тако смо избегли ширење градова, већ га развијамо „у самом срцу” – рекао је Рис.

Он је додао да су се појединци противили овом пројекту и у њиховом граду, што је демократски, али опције су биле јасне – или ће урбани простор бити запуштен или ће се град развијати унутра. Пројекат у Стразбуру подразумевао је урбанизацију око Рајне, и то дуж границе Француске и Немачке, а предвиђена површина за градњу је око 250 хектара, прецизирао је  Рис.  

– Циљ јесте да се направи нека врста прекограничне агломерације или насеља, где ће река бити међица између Стразбура и Кела. Намера је да се уједине два града, а самим тим и да се превазиђу размирице из прошлости између два народа. Река Рајна би симболички повезала два града – истакао је Рис. 

Он је захвалио заменику градоначелника на гостопримству и на томе што му је показао пројекат „Београда на води”.