Усвојене иницијативе да се подигну споменици Меши Селимовићу, Милошу Црњанском и Јовану Јовановићу Змају

На седници Комисије за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда која је одржана данас, усвојене су иницијативе да се подигну споменици великим књижевницима Меши Селимовићу, Милошу Црњанском и Јовану Јовановићу Змају, изјавила је Андреа Радуловић, председница Комисије за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда.

Она је додала да су чланови Комисије усвојили иницијативе, које је поднео Горан Весић у својству грађанина, да се споменик Меши Селимовићу подигне на платоу на углу улица Краља Петра и Господар Јованове, односно да се спомен-обележје Милошу Црњанском постави у главној алеји парка Ташмајдан.

– Меша Селимовић се из личних трагедија, тешког детињства и турболентних личних, регионалних и светских околности јачином свог карактера окренуо књижевном стваралаштву, те као највећи светски уметници извукао инспирацију из недаћа свог живота да би створио непролазна дела. Та дела су данас део српске историјске и културне баштине и дубоко верујем да смо сви ми, као нација, дужни да чувамо сећање и негујемо свест о животу и делу Меше Селимовића. Предлажем да за локацију постављања споменика нашем прослављеном писцу буде одабран плато на углу улица Краља Петра и Господар Јованове, као најприкладније место за подизање спомен-обележја, које ће грађани моћи у миру да виде и, надам се, на тај начин подсете величине личности Меше Селимовића. Својим књижевним делима, доприносом развоју многих институција културе који је пружио као њихов члан или функционер, као и самим односом према својој нацији, заслужује да му се данас, тридесет осам година након његове смрти, одужимо на достојан и прикладан начин – образложила је део иницијативе Радуловићева.

У иницијативи за подизање споменика Милошу Црњанском, коју је такође усвојила Комисија, подносилац Горан Весић наводи да се као друштво на примерен начин морамо одужити великом српском књижевнику.

– Роман „Сеобе” проглашен је од стране Српске краљевске академије као најбољи роман на српском језику у 20. веку. Због својих антикомунистичких идеја и мисли можда није био признат и мање је поштован, за разлику од других писаца. Управо је то разлог више да му се као друштво одужимо данас на примерен начин, као некоме ко је својим револуционарним књижевним стваралаштвом беспоговорно обогатио српску литературу, те му је место међу великанима. Милош Црњански, песник и приповедач, заслужује спомен-обележје у Београду и то у главној алеји парка Ташмајдан, које би заједно са споменицима Милораду Павићу, Васку Попи и Десанки Максимовић чинило јединствену целину. Он је Београд волео и живео, у њему је стварао и у њему је завршио свој животни век. Београд је и сањао издалека. Зато један велики књижевник, какав је био Милош Црњански, заслужује да буде упамћен, да будуће генерације уче о њему и његовим делима и да се његов немерљив културни допринос проноси кроз време – пише у иницијативи.

Андреа Радуловић такође је истакла да је на седници усвојена и иницијатива Покрајинске владе Војводине да се подигне споменик српском песнику Јовану Јовановићу Змају и то на углу Змај Јовине улице и Обилићевог венца, испред библиотеке која такође носи његово име.

– Имајући у виду допринос Јована Јовановића Змаја српској култури, као и чињеницу да је оставио траг као „народни” лекар који се трудио да свима помогне, и родољуб који је промовисао највише етичке и патриотске вредности, оправдано би било да се Јовану Јовановићу Змају на достојан начин ода почаст постављањем споменика у Београду. На тај начин шира јавност била би на упечатљив начин упозната са заслугама и доприносом Јована Јовановића Змаја, а посебан значај ово обележје имало би као образовни и васпитни симбол за младе генерације – стоји у иницијативи Покрајинске владе Војводине.