Радојичић: Коначна одлука о мерама зависиће од баланса између заштите здравља и економије

Свим епидемиолошким мерама које доносимо, покушавамо да реализујемо оно што је најважније, а то је ношење маски, држање дистанце и смањење контаката. Седница Кризног штаба биће одржана у четвртак и очекујем да ћемо наћи меру, односно баланс између заштите здравља становништва и економије, тј. свакодневног функционисања свих нас. На основу те две ствари донећемо дефинитивну одлуку, изјавио је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић.

Он је за ТВ Пинк поновио да је очекивано да велики град као што је Београд има велики број заражених, као и да сви главни градови европских земаља имају сличан проблем.

– Са друге стране, вирус је непредвидив, а епидемија има свој ток и фазе и све су то ствари које резултирају оваквим бројкама. Велики је и социолошки и психолошки притисак, с обзиром на то да ова борба траје већ осам месеци. Људи су социјална бића, потребан им је контакт, што додатно отежава целу ситуацију, јер су места групног окупљања највећи ризик – нагласио је Радојичић.

Он је прецизирао да Београд има око 2.300 угоститељских објеката и да велики број људи живи од угоститељства.

– Туризам је очигледно грана која ће у овој фази имати огромне проблеме, али уколико још и угоститељске објекте потпуно затворимо, више од 30.000 људи пре или касније остављамо без средстава за живот. Посебно је важно истаћи да се велики број угоститеља држи правила која су прописана, а само око пет одсто крши правила и њих треба казнити – рекао је Радојичић.

Он је навео да је од јула до сада било укупно 1.758 контрола угоститељских објеката, написано је 375 прекршајних налога, 184 је послато судији за прекршаје, наложено је 10 забрана коришћења простора у наредних 24 сата и донесена су три решења о затварању локала.

– Ноћас је контролисано 111 угоститељских објеката, написане су четири прекршајне пријаве и три прекршајна налога. Изменом Закона о заштити становништва од заразних болести, дозвољава се писање прекршајног налога на лицу места, а најнижа казна, као и до сада, биће пет хиљада динара. Понављам да казне нису епидемиолошка мера, али с обзиром на то да постоји известан проценат људи који се понашају бахато, очигледно је да они морају бити кажњени – рекао је Радојичић.

Како је нагласио, у претходним фазама епидемије показало се да се велики број људи у Београду придржава мера и понаша одговорно, али је потребно наћи механизам и казнити оне неодговорне који праве проблем и себи и другима.

– Многе европске земље немају униформна правила, оне су у одређеном тренутку уводиле одређене мере и не постоји то златно правило шта треба предузети. Суштина је стално пратити епидемиолошку ситуацију, разговарати са нашим епидемиолозима и у право време реаговати. Морамо распоредити снагу и борити се на дуже стазе – истакао је градоначелник.

Изразио је захвалност лекарима и сестрама, анестезиолозима и епидемиолозима и додао да се очекује да ће се, када је реч о слободним капацитетима у болницама, стање знатно побољшати када се почетком децембра отвори нова ковид болница у Батајници.

Градоначелник је истакао да је посебно срећан што су кренули припремни радови на изградњи „Тиршове 2”, која ће имати 66.000 квадрата, од чега ће медицински простор обухватити 40.000 квадрата, док ће операциони блок и интензивна нега бити на 10.000 квадрата.

– Пре пет година сам са сарадницима почео да сањам реализацију тог педесетогодишњег сна многих лекара. Мислим да смо отварањем овог градилишта стигли до тачке када не можемо назад и морам да нагласим да смо од првог дана имали подршку државе. Процедура је компликована и захтева време, у овом тренутку имамо урбанистички план, идејно решење, локацијски услови су спремни, расписујемо тендер за главни пројекат, припремамо локацију која је већ ограђена и багери су на терену. Тачна вредност радова ће се знати када буде готов главни пројекат, али кретаће се око сто милиона евра – истакао је Радојичић, додајући да ће завршетком ове модерне болнице и деца и родитељи имати све услове за најквалитетније лечење и боравак у болници. Све то ће утицати и на значајно побољшање квалитета научноистраживачког рада младих лекара, што је основ за њихову мотивацију да остану у земљи.