Весић: Буџет за 2021. годину домаћински и развојни, не одустајемо ни од једног пројекта

Ову тешку годину завршили смо успешно штедећи и смањујући буџет, али нису смањена давања за социјалну заштиту и предшколске установе, и нисмо узели ни динар кредита, истакао је заменик градоначелника Горан Весић обраћајући се одборницима на седници Скупштине града. 

– Буџет Града Београда за 2021. годину заједно са буџетима градских општина износи 124.996.624.827 динара, односно 1,068 милијарди евра и мањи је од буџета који смо усвојили за ову годину, који је износио 1,205 милијарди евра. Епидемија вируса корона оставила је последице на економију и ми као добри домаћини треба да се пружамо онолико колико можемо и имамо. Зато је буџет ове године нижи за нешто мање од 113,5 милиона евра. Сваки понуђени предлог да узмемо кредит смо одбили, а вратили смо 34.977.604 евра старих кредита. У овом буџету за наредну годину који усвајамо, предвиђено је да вратимо још 41.216.734  милиона евра. И тако сваке године. Тридесет пет милиона евра је 17 вртића или школа. Иначе, ако усвојите овај буџет, дуг Града Београда на дан 31. децембар наредне, 2021. године износиће мање од 300 милиона евра, односно тачно 295.232.908 евра. Треба ли да вас подсећам да је овај град пре само седам година дуговао 1,2 милијарде евра – истакао је Весић.

Он је изразио задовољство што се буџет усваја после јавне расправе, која је трајала од 14. до 28. новембра, а током које је стигло 10.046 предлога грађана. 

– У овом буџету налази се тачно 2.119 предлога грађана Београда које смо прихватили. Условно је прихваћено још 2.765 предлога, јер ће бити реализовани током 2022. године. То значи да су укупно прихваћена 4.884 предлога, што је око 48 одсто. Током јануара наредне године објавићемо Информатор о буџету Града Београда из кога ће сви наши становници видети како се и за које намене троши буџет Града – рекао је Весић.

Весић је прецизирао да процењени фискални дефицит износи 2.514.688.402 динара, односно 2,52 одсто укупних текућих прихода буџета. 

– То је најмањи фискални дефицит од 2011. године, а мањи је од дефицита у републичком буџету који износи око три одсто. Овај фискални дефицит у потпуности је покривен суфицитом који се преноси из буџета за ову годину. Тако, суштински, дефицита нема. Буџетом Града за 2011. годину фискални дефицит је износио 24,52 одсто и, наравно, покриван је из кредита – подсетио је заменик градоначелника.

Како је истакао, капиталнa улагања предвиђена су у износу од 18.760.948.154 динара, што износи 15,15 одсто буџета.  

– Из тих средстава вршићемо припремне радове за изградњу метроа, завршићемо Булевар патријарха Павла, градити регионални водовод Макиш–Младеновац, завршити изградњу 14 вртића у којима ће бити смештено око три хиљаде деце, имаћемо нове 322 раскрснице са семафорима којима ће се управљати централизовано системом адаптибилног управљања саобраћаја, затим 100 нових зглобних аутобуса, а почиње и изградња четири нове јавне гараже. Новцем из овог буџета градићемо и  регионални водовод Макиш–Младеновац (309.000.000 динара), линијски парк (593.550.000 динара), извешћемо реконструкцију Каленић пијаце (713.050.000 динара), израдити пројектне документације за наведене и друге пројекте (316.585.949 динара), затим ћемо радити водоводну инфраструктуру – опремање грађевинског земљишта (160.139.000 динара), водоводну мрежу у насељу Ритопек (50.000.000 динара) – прецизирао је Весић. 

Он је рекао да ће већи део Ритопека имати воду до новембра наредне године и да је расписан тендер, као и да се гради водоводна мрежа дужине 7,3 километра. Одвојци са регионалног водовода Макиш–Младеновац за Гроцку и Врчин, укупне дужине 18 километара, са три црпне станице и шест резервоара биће пуштени у функцију фебруара 2022. године. Такође је рекао да након тога остаје да воду добију Умчари, Пударци, Дражањ и Камендол и да се гради водоводна мрежа дужине око 18 километара, те да ће они имати воду до краја 2023. године. Споменуо је и резервоаре – Брђански крај, Врапчије брдо и Дубрава (40.000.000 динара), водоводну мрежу у насељу Грмовац (79.000.000 динара) и цевовод дуж Ваљевског пута у Обреновцу (60.000.000 динара).

– Ниједна кућа у Обреновцу до краја наредне године неће бити без воде, а циљ је да свака кућа у Београду има воду, канализацију, пут и превоз. Планирана средства за реализацију овог програма увећана су у односу на иста у 2020. години за 19,37 одсто – нагласио је Весић.

Он је истакао да је Београд донео нови План јавних инвестиција за период 2021–2023. године. Овим планом обухваћено је 216 пројеката, чија је реализација у току или тек треба да започне, укупне процењене вредности од 115,1 милијарду динара или 980,4 милиона евра. То су само пројекти које потпуно финансира Град Београд. 

– На територији града Београда у току су или ће наредне године бити започете инвестиције које финансира Република Србија или се реализују кроз јавно-приватна партнерства као што су Београдски метро, вредности 4,4 милијарде евра, проширење БГ воза, чија је вредност око 900 милиона евра, фабрика за прераду отпадних вода у Великом селу, чија је вредност 271,7 милиона евра, топлодалековод Обреновац–Београд, вредности 191 милион евра, обилазница око Београда, брзи пут Нови Београд – Обреновац. Треба споменути још и реконструкцију Аеродрома „Никола Тесла”, нову санитарну депонију у Винчи, као и изградњу више болница на територији града Београда. То значи да ће укупна вредност свих инвестиција бити између осам и девет милијарди евра, што се никада није догодило у историји Београда – истакао је заменик градоначелника.

Највише капиталних пројеката који се реализују су из области саобраћаја, и то 56,9 одсто (65,6 милијарди динара), из области урбанизма, просторног планирања и грађевинарства 21,2 одсто (24,5 милијарди динара) и области заштите животне средине 14, 6 одсто (16,8 милијарди динара). 

– Можемо рећи да је буџет за 2021. годину развојни буџет с обзиром на то да је задржана тенденција развоја, односно настављања инвестиционих активности ради завршетка започетих и отварања нових приоритетних пројеката – нагласио је Весић. 

Наредне године, пољопривреда и рурални развој имаће 243.088.550 динара у односу на 20 милиона колико је издвајано 2012. године. За заштиту животне средине одвојено је  3.255.964.503 динара, односно 2,87 одсто укупног обима буџета. Најзначајнији пројекат у оквиру ове области је „КЦС Крњача 2 са колекторима ППОВ Крњача и секундарна мрежа у насељу” (988.875.000 динара). Поред овог, значајни су и пројекти: канализација у насељу Крњача – Блок браће Марић (108.000.000 динара), постројење за пречишћавање отпадних вода у подавалским насељима (80.188.720 динара) и у Међулужју са фекалном канализацијом (78.857.000 динара), фекална канализација насеља Уловци и Кртинска (69.419.383 динара), канализација у делу МЗ Бело поље у Обреновцу (30.000.000 динара), канализациона мрежа у насељу Јајинци (31.500.000 динара),  а Град је у преговорима са ЕИБ-ом око изградње канализације у Калуђерици. Планирана средства за реализацију овог програма увећана су у односу на иста у 2020. години за 65,69 одсто, истакао је Весић.  

За организацију саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре обезбеђено је 43.304.592.898 динара, односно 38,13 одсто укупног обима буџета. Од најзначајнијих инвестиционих пројеката издвајају се наставак изградње Булевара патријарха Павла (743.729.545 динара); наставак пројекта адаптибилног система саобраћајне сигнализације за праћење саобраћаја (700.200.000 динара); наставак реализације пројекта „Веза Борска петља – Ласта” (485.000.000 динара); комплекс аутобуске станице у Блоку 42 на Новом Београду (239.787.405 динара); саобраћајница са припадајућом инфраструктуром за потребе изградње објеката за пресељење, Лазаревац – насеље Кусадак (198.932.391 динар); реконструкција Кеја ослобођења (451.623.400 динара), као и реконструкција трамвајске окретнице Пристаниште (231.052.800 динара). Планирана средства за реализацију овог програма увећана су у односу на иста у 2020. години за 3,64 одсто.

Весић је навео и да ће предшколско васпитање и образовање имати на располагању 24.166.546.011 динара, односно 21,28 одсто укупног обима буџета.

– Најважнији пројекти су изградња 14 вртића, од којих смо један већ завршили (у Сурчину), шест тренутно градимо (Бежанијска коса и Блок 62 на Новом Београду, Новоградска у Земуну, у Белом пољу у Обреновцу, у Милоја Закића на Чукарици и у Патријарха Павла на Раковици). Расписали смо тендер за претварање анекса зграде Градске општине Врачар у вртић, а градићемо вртиће наредне године и у насељу Браће Јерковић, у насељу Миријево, на левој обали Дунава, на Миљаковцу 3 у Раковици, као и у Младеновцу и селу Степојевац у Лазаревцу. У овим местима биће око три хиљаде деце а сада је наша листа чекања отприлике таква – истакао је Весић и подсетио да је 2013. године око 10.000 деце чекало на места у вртићима.

Према његовим речима, за социјалну и дечју заштиту опредељена су средства у укупном износу од 5.041.061.688 динара, односно 4,44 одсто укупног обима буџета и увећана су у односу на 2020. годину за 1,34 одсто. Како је нагласио, Београд за културу издваја 4.616.042.589 динара, односно 4,06 одсто укупног обима буџета, а УНЕСКО препоручује један одсто.

–  Следеће године почиње реконструкција сцене ”Бојан Ступица” у Југословенском драмском позоришту (95.368.000 динара), реконструкција позоришта ДАДОВ“ (150.115.000 динара) и реконструкција објекта за позориште за особе са инвалидитетом у Савској улици“ (76.707.000 динара). И најважније, почињемо са реконструцијом бивше зграде Војне академије из времена краља Милана на углу улица Ресавске и Немањине која постаје Музеј града Београда – најавио је Весић.

Он је посебно нагласио да је данас пред одборницима домаћински и развојни буџет, прилагођен економској ситуацији у којој се налази наша и светска економија, али да Београд није одустао ни од једног пројекта. 

– Ово је буџет континуитета, јер се наш град убрзано развија последњих седам година, а да је тако потврђују бројке. Просечна нето зарада у 2012. години износила је 452 евра, док у 2020. години износи 638 евра. Плата је за осам година повећана за 176 евра или скоро 40 одсто. Када просечна плата у Србији 2025. године буде 900 евра, у Београду неће бити мања од 1.100 евра. Незапосленост у Београду је преполовљена, у 2012. години била је 16,2 одсто док у 2020. године износи 8,1 одсто. Број незапослених био је 108.289 у 2012. док је њихов број ове године драстично смањен и износи 66.565. Мање је незапослених за 41.724 лица. Од 2012. године отворено је 191.880 нових радних места, 2012. године у нашем граду радило је 558.620, а у јулу 2020. године 750.500 запослених. Број привредних субјеката у 2012. години био је 47.867 компанија, а данас, 2020. године у Београду ради 56.272 компаније. У 2012. години у Београду пословало је 55.999 предузетника, а данас ради скоро 20.000 предузетника више – истакао је Весић.

Секретаријат за урбанизам је у 2019. години издао грађевинске дозволе за више од 1,3 милиона квадрата. Ове године, Град Београд, градске општине (које од ове године издају дозволе до 1.500 метара квадратних) и Република издаће грађевинске дозволе за више од 1,5 милиона квадрата. Поређења ради, Град је 2012. године издао грађевинске дозволе за 197.000 квадрата, а 2013. године за 242.000 квадрата.

Весић је посебно нагласио да је америчка Агенција за оцену сувереног кредитног рејтинга „Мудис” јутрос потврдила Београду кредитни рејтинг Ba3, исти који има Република Србија.  

– Посебно су похвалили како се Београд носио са поремећајима на тржишту услед епидемије вируса корона, као и наше напоре на смањењу дуга – истакао је Весић. 

Одборници су на данашњој седници усвојили Одлуку о буџету Града Београда за 2021. годину, као и Одлуку о утврђивању обима средстава за вршење послова Града и градских општина и прихода који припадају граду, односно градским општинама у 2021. години. Такође, усвојена је и измена одлуке о локалним комуналним таксама, накнадама за коришћење јавних површина, ценовник услуга организационих јединица Градске управе, као и закључци о покретању нових поступака јавних набавки по одобрењу Секретаријата за финансије.

Седница је почела минутом ћутања у помен преминулима од ковида-19, међу којима је и Славиша Живковић, директор „Путева Београд”.