Београд добија Бриселску и улице по значајним новинарима, културним и јавним личностима

На данашњој седници Скупштине града усвојена је одлука о именовању улица по Александру Тијанићу, Богдану Тирнанићу, Предрагу Милојевићу, Мирославу Радојчићу, Драгану Сакану, Динку Туцаковићу и Милану Вукосу, а Београд ће одлуком одборника добити и Бриселску улицу. Усвојена је и одлука да се подигне споменик-биста зачетнику фудбала у Београду и Србији Хугу Булију.

Андреа Радуловић, заменица председника Скупштине града и председница Комисије за споменике и називе тргова и улица, истакла је да су сви ови предлози производ вишегодишњег залагања да се културне личности у нашој престоници сачувају, негују и не забораве. 

– Својим дугим и преданим радом, знањем и даром, допринели су увелико значајном развоју нашег града и ред је да се ми, као њихови чувари од заборава, одужимо на примерен и складан начин. Као одговорно друштво које држи до поштовања и неговања културних и других вредности, предано ћемо наставити да радимо и у будућности на очувању њиховог значаја – истакла је Андреа Радуловић.

Образлажући предлог да Београд добије Бриселску улицу на простору „Београда на води” у Савском амфитеатру, Радуловићева је истакла да Република Србија, као земља на путу европске интеграције и кандидат за чланство у Европској унији, континуирано јача економску и културну сарадњу са земљама чланицама Европске уније, као и са самом унијом. 

– Београд је отворен и слободан град за све, центар привредне активности и сматрам да дели многе вредности које Брисел као престоница Европске уније симболично и дословно представља. Име Београд налази се на уличним таблама великог броја европских градова, а међу тим градовима налази се и Брисел. Београдска улица краси белгијску престоницу деценијама уназад и зато бисмо именовањем Бриселске улице у српској престоници наставили путем међусобног поштовања и уважавања двеју држава и заједничке сарадње између два града у свим областима. Прошле године, у оквиру проширења сарадње између наше престонице и Брисела, успостављена је и канцеларија Београда што ће значајно олакшати представљање српских интереса у овом политички, економски и културолошки важном европском граду. Сматрам да Савски амфитеатар, који захваљујући реализацији пројекта „Београд на води” постаје један од најуређенијих и најсавременијих делова наше престонице и симбол развоја Србије, представља најпримеренију локацију за именовање Бриселске улице, што је поред симболичног и важан дипломатски гест – навела је Радуловићева. 

Говорећи о великим српским новинарима Александру Тијанићу, Богдану Тирнанићу, Предрагу Милојевићу и Мирославу Радојчићу, Андреа Радуловић је истакла да су ови предлози настали на основу усвојених иницијатива Удружења новинара Србије.

– Заједничком сарадњом Удружења новинара Србије и Града Београда чува се сећање на људе који су својим талентом и великим знањем креирали живот у нашем граду и ово је само почетак нашег заједничког залагања да се сачува успомена на великане српског новинарства – истакла је Андреа Радуловић.

Она је посебно нагласила да су значајни и предлози да улице у престоници понесу називе по зачетнику маркетинга у Србији и региону Драгану Сакану, затим филмском редитељу, сценаристи, критичару и историчару филма Динку Туцаковићу, те по Милану Вукосу на основу усвојене иницијативе Горана Весићa у својству грађанина.

– Милан Вукос је био личност која је својим дугогодишњим политичким ангажманом пружила огроман допринос културолошком развоју наше престонице. Највећа заоставштина Милана Вукоса је његово невероватно залагање и учешће у оснивању културних манифестација, попут „Битефа”, „Бемуса”, „Феста” и „Радости Европе”, које су данас симболи Београда. Именовањем улице на примерен начин одужили бисмо се човеку и резултатима његовог животног залагања, које и пола века касније Град Београд чине богатијим и племенитијим – истакла је Андреа Радуловић.

Говорећи о предлогу одлуке да се подигне споменик-биста зачетнику фудбала у Београду и Србији Хугу Булију, а на основу поднете иницијативе Фудбалског савеза Београда, Андреа Радуловић је подсетила да се ради о личности која је донела прву фудбалску лопту у Србију још давне 1896. године. Лопту је донео Гимнастичком клубу „Соко” и тамо основао фудбалску секцију. На иницијативу Хуга Булија, а уз подршку Андре Николића, тадашњег министра спољних послова, 1899. године у Трговачкој кафани је основано Прво српско друштво за лоптање ногом. Први фудбалски меч одигран је 23. маја исте године између два тима састављена од чланова тог друштва. 

Одборници су усвојили и одлуку да се Награда града Београда убудуће зове Награда града Београда – Деспот Стефан Лазаревић.