Скупштина града донела низ планских аката, између осталог, за део Макишког поља

Скупштина Града Београда на данашњој седници, која се уз поштовање свих епидемиолошких мера одржава у Сава центру, усвојила је осам планова детаљне регулације и донела одлуке о изради или измени допуне још четири плана.

Планови се односе на делове општина Савски венац, Земун, Вождовац, Чукарица, Гроцка, Сопот и Сурчин. Донети су планови за део блока између Адмирала Гепрата, Кнеза Милоша, Балканске и Немањине, затим за део између Угриновачке, Бачке и Новосадског пута, као и за подручје западно од Улице Бахтијара Вагабзаде. Изгласан је и План детаљне регулације Фабрике картона „Умка” и за комплекс РАТЕЛ-а у Добановцима.

Скупштина Града Београда донела је и сет планских аката који се тичу система регулације дела објеката система водоснабдевања регионалног водовода Макиш–Младеновац (две фазе), као и План детаљне регулације дела Макишког поља на Чукарици.

Образлажући планове, с посебним нагласком на онај који се односи на Макишко поље, главни урбаниста Марко Стојчић је оценио да се иде ка циљу да читав град буде обухваћен планском документацијом.

– Макишко поље налази се ван уже зоне водоизворишта, те нема никакве опасности нити могућих негативних последица по водоснабдевање Београда – прецизирао је Стојчић.

Он се осврнуо на Генерални урбанистички план још из 1974. године, којим је предвиђено да се део Макиша урбанизује. Више од пола века у функцији је ранжирна станица, једна од највећих у Европи, са 48 колосека и 70 километара пруге, додао је Стојчић, наводећи да је тај простор одавно урбанизован.

– Познато је колико су возови корисни за очување животне средине и зато је струка, односно више од 350 стручних људи дало свој суд. Студија Института „Јарослав Черни” показала је шта од намена може да се нађе у овом комплексу и врло јасно је показано да изградња ни на који начин неће угрозити водоснабдевање. Важно је напоменути да је реч о зони с леве стране Обреновачког пута, а ужа зона заштите је десна страна, односно простор између Обреновачког пута и Саве. Студија је врло озбиљно рађена, пуних седам година, и у сваком кораку учествовао је „Београдски водовод и канализација”, те ниједан елеменат није оспорен – рекао је Стојчић.

Главни урбаниста казао је да не постоји боље место са аспекта урбанизма за депо метроа од овог.

– Одатле ћемо наредне године почети изградњу депоа, тако да фактички ту почиње изградња метроа. Неко ко је против плана је против тога да Београд има метро – нагласио је Стојчић.

Он је прецизирао да је планирано да на овом простору буде део привредних објеката уз будући депо, објеката комерцијалне делатности, као и мешовити стамбени објекти.

– Простор је 98 одсто у власништву физичких лица, тачније неколико хиљада грађана су власници парцела – истакао је Стојчић.

Он је сумирао да се планом не угрожава снабдевање Београда водом, стварају се услови за почетак изградње метроа и „нема приватних инвеститора, злоупотреба, ничега скривеног или онога што на било који начин може угрозити било ког грађанина Београда”.

Стојчић је појаснио и да се већи делови новобеоградских болова 44, 45, 70 и 70а налазе чак у ужој зони заштите, постоје ту пола века, тако да урбанизација оваквог типа није неуобичајена за Београд.

– Основна правила чувања водозаштитних објеката јесте да не дозволите да се ништа што не планирате слије у подземне, надземне токове или рени бунаре. Једини начин да то обезбедите јесте да направите фекалну и кишну канализацију, односно да урбано насеље има пополочане тротоаре, зеленило које апсорбује, кишну и фекалну канализацију, тако да нема шта да се слије у подземне воде. У студији и пише да је ово позитиван аспект очувања Макишког поља – нагласио је Стојчић.

Главни урбаниста је додао и да је ово прилика да БВК замени инфраструктуру стару пола века, те да је сва процедура доношења плана у потпуности испоштована. Број примедби био је веома мали, око шездесет, седница је била јавна и присуствовали су заинтересовани грађани, подсетио је Стојчић.