Радојичић: Камен темељац за Тиршову два биће постављен на пролеће

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић је рекао да велики градски инфраструктурни пројекти захтевају вишегодишњи рад, али и да су упркос пандемији настављени. 

Он је истакао да ће у овој години бити завршен Савски трг са спомеником Стефану Немањи. 

– Ново место сусрета Београђана ће постати Савски трг и део је опредељења Града да шири простор обала Саве и Дунава учини доступним суграђанима, уз квалитетне рекреативне, културне и друге садржаје. Епидемија нас је подсетила колико су паркови, бициклистичке стазе и уређене јавне површине важни. Радили смо на плановима за изградњу парка на Ушћу којим настављамо спуштање на реке, уз примену савремених еколошких решења. На крају, добили смо најважније градилиште, почео је рад на новој дечјој болници. Када смо пре пет година почињали преговоре за овај пројекат, рекли су ми да оног тренутка када багери дођу на градилиште, нема назад – рекао је Радојичић за лист „Политика”.

Осврћући се на изградњу дечје болнице Тиршова два, он је истакао да се тренутно завршава чишћење терена и врши припремa за грађевинске радове у Делиградској улици у којој ће бити нова дечја болница. 

– Радимо на главном пројекту, а ја сам са тимом пројектаната у свакодневном контакту јер желимо да сваки угао тог простора буде практично искоришћен. Мени је важно да то буде економична зграда која се лако одржава и да буде максимално функционална како би у наредних 50 година могла добро да се прилагођава потребама дечје медицине. Оно што смо говорили, сада претварамо у детаљне цртеже који од пролећа 2021. године, када је планирано изливање темеља, постају реалност. То ће бити зграда у којој ће дете брзо и лако обавити преглед и дијагностику уз минимално кретање кроз клинику, а такође и зграда у којој ће се развијати дечја медицина, јер ће професори који тамо лече децу имати простор да са својим студентима раде научне радове и унапређују квалитет лечења деце у Србији – казао је први човек престонице.

Он је нагласио да су Градска управа и буџет Града положили испит из кризног менаџмента у 2020. години.

– Имајући у виду да је година била доста тешка, важно је да је Београд успео да финансира најзначајније развојне инфраструктурне пројекте. Свој део буџетског колача добили су и јавни превоз, саобраћајна инфраструктура и пројекти из области заштите животне средине, енергетике и енергетске ефикасности. Усвојени буџет Београда за 2021. годину износи нешто мање од 125 милијарди динара. Више од 15 одсто буџета предвиђено је за капитална улагања. Буџет је реалан, развојни и добро планиран – рекао је Радојичић.

Говорећи о пројектима који су планирани за ову годину, додао је да су за организацију саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре обезбеђене око 43 милијарде динара, односно 38,13 одсто буџета. 

– Тај новац ће се користити за одржавање и изградњу путева, бициклистичких стаза. Конкретно, очекује нас наставак изградње саобраћајнице Патријарха Павла, саобраћајне везе Борска – петља „Ласта”, аутобуско-тролејбуски терминус у Дунавској улици, комплекс аутобуске и железничке станице у Блоку 42, као и набавка сто зглобних аутобуса за Градско саобраћајно предузеће. Планирани комунални пројекти су наставак изградње водовода Макиш–Младеновац и прикључка за Гроцку и Врчин, који вреде више од милијарду динара, затим обнова и изградња канализације на подручју старог језгра Земуна (више од 460 милиона динара) и канализације у насељу Јајинци (250 милиона), као и водоснабдевање Месне заједнице „Брајковац” и осталих насеља у општини Лазаревац, за шта је предвиђено више од 674 милиона. За културу је издвојено око четири милијарде динара. Део тих средстава предвиђен је за санацију, адаптацију и реконструкцију Музеја афричке уметности и изградњу градске галерије на Косанчићевом венцу – рекао је градоначелник.

Он је нагласио да је на листи приоритета питање Београда као „зелене престонице” Европе на високом месту. 

– Стратешки ту имамо три важна правца. Први је измештање саобраћаја на рубове града, други гашење индивидуалних ложишта и котларница и прелажење на еколошки прихватљивије видове грејања. До сада је угашено 1.250, а остало је још 37 котларница. Трећи кључни правац је инсистирање на енергетској ефикасности, односно изолацији великих зграда због мање потрошње енергије. У том смислу важан је пројекат термалне рехабилитације четири зграде од виталног значаја за функционисање града, а које деценијама нису обновљене. То су зграде Хитне помоћи, Градске библиотеке, Студентске поликлинике и стационара. Оне ће бити реконструисане по европским стандардима. Вредност пројекта је 16 милиона евра, од тога је 11 милиона допринос Европске уније, а пет милиона зајам који Град узима од Европске банке за обнову и развој – казао је градоначелник.

Он је истакао да у највећи део система водовода и канализације није улагано од осамдесетих година прошлог века. 

– Да је бар мењано 70 километара цеви годишње, што је оптимални ремонт, данас бисмо имали потпуно очуван систем. А ми смо затекли цеви старе 50 година. Потписали смо уговор са кинеском корпорацијом СМЕС у вези са изградњом фабрике за прераду отпадних вода у Великом селу. У току је прва фаза радова, вредна 270 милиона евра, и обављају се истраживања терена и припрема се изградња недостајуће инфраструктуре. Ради се грађевински пројекат како бисмо крајем следеће године почели градњу канализационе црпне станице „Ушће нова”. Ова станица ће цевима дужине 500 метара испод Саве бити повезана са остатком система и са Великим селом. То ће бити први велики резултат пројекта Велико село који ће решити питање канализације Новог Београда и Земуна. Поред тога, Дирекција за грађевинско земљиште ради канализацију за Овчу, Борчу, Котеж и Крњачу, односно за цео тај потез дуж леве обале Дунава. Ту се гради и постројење за прераду отпадних вода, а затим и секундарна канализација, да би се у Дунав враћала пречишћена вода. Изградња ове фабрике и целог система од изузетне је важности јер би тако 80 одсто свих отпадних вода града било преусмерено на будуће постројење – рекао је Радојичић.

Он је додао да је година била тешка, те да се морало доста тога урадити како би град наставио несметано да функционише.

– Нисам се заразио вирусом корона, за сада му одолевам. Трудим се да поштујем све мере јер сам лекар и ми треба да дајемо пример својим понашањем. Неколико мојих сарадника је прележало корону, али смо поштујући мере успели да избегнемо преношење болести у кабинету. Уз честитке суграђанима и жељу да се за празнике одморе, буду здрави и остваре планове које су ставили на чекање због ове ситуације, могу да обећам да ћу настојати да будем присутнији у медијима како би суграђани имали још јаснију слику о активностима града. Од посла некада заборавим колико је улога медија важна и ставим у други план своју дужност да јавност буде обавештена о сваком мом кораку – закључио је градоначелник.