„Централнa зонa Новог Београда” утврђена за просторно културно-историјску целину

На предлог Завода за заштиту споменика културе Града Београда, Одлуком Владе Републике Србије од 29. јануара „Централнa зонa Новог Београда” добилa је статус културног добра – просторно културно-историјске целине, саопштавају из Завода за заштиту споменика културе Града Београда.

После Другог светског рата, нови генерални урбанистички план Београда из 1950. године акценат је ставио на ширење Београда преко Саве и изградњу Новог Београда. Наступио је десетогодишњи период обележен бројним конкурсима и радом како појединаца тако и пројектантских тимова, што је за последицу имало изградњу првих „експерименталних” стамбених блокова 1 и 2 (1958) према пројекту архитекте Бранка Петричића, а потом и преосталих девет стамбених блокова Централне зоне према пројектима тима који су чинили Леонид Ленарчић, Милутин Главички, Милосав Митић, Душан Миленковић и Урош Мартиновић. „Централну зону Новог Београда” чини девет симетрично распоређених блокова 21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29, 30. Средишња три блока 24, 25 и 26, нису реализовани према првим детаљним урбанистичким плановима и данас чине заштићену околину просторне културно-историјске целине. Ови блокови су оригинално замишљени као три главна трга Новог Београда, свечани, централни и станични, који би формирали Централни проспект између Железничке станице Нови Београд и Палате СИВ-а, по којем читав простор данас носи назив. Од идеје формирања три трга се услед економских и политичких околности убрзо одустало па је простором Централне зоне преовладало становање са основним функционалним садржајима. На пољу конструкције и материјала, први пут је у Београду и СФРЈ примењен систем префабрикације, ИМС систем Бранка Жежеља који је пружао много веће могућности него традиционални тип градње и ливења бетона на лицу места, односно изградњу мегаструктура уз коришћење бетонске панел конструкције, што је временом довело до експанзије ауторске архитектуре и урбанизма, као и грађевинарства у технолошком и иновационом погледу. Сви сегменти архитектуре, од пројектовања до реализације, указују на сложеност процеса изградње заснованим на међународним стандардима послератне модерне, али и на економским факторима послератног периода.

Модерна урбана структура Централне зоне допринела је квалитетном повезивању историјских центара Београда и Земуна. С обзиром на њену специфичну позицију у односу на оба града, ова зона је од посебног значаја не само за Нови Београд већ представља и један од најзначајнијих делова ширег подручја Београда. За урбанистичку концепцију и решења по којима се реализује Нови Београд, Октобарском наградом Града Београда за 1968. годину награђени су архитекте Никола Добровић, Милорад Мацура, Станко Мандић, Милош Сомборски, Видо Врбанић, Бранко Петричић, Александар Ђорђевић, Урош Мартиновић и Милутин Главички.

С интернационалног аспекта, Блок 23 је уврштен у сталну поставку Музеја модерне уметности МОМА у Њујорку од 2019. године.