Весић: Изградњом метроа, Београд решава питање саобраћаја, екологије и правилног развоја града

Заменик градоначелника Београда Горан Весић рекао је гостујући на ТВ К1 да је у претходним годинама урађено много посла на предусловима који морају да буду испуњени како би почела изградња метроа, односно реализација тако великог и значајног пројекта.

Весић је подсетио да идеја о изградњи метроа у Београду датира из 1970. године и истакао да се актуелна градска власт овим питањем бави од 2013. године.

–  Прва ствар коју смо урадили јесте снимање броја путника у Београду, које је урађено у сарадњи са Саобраћајним факултетом. Потом смо са реномираном британском компанијом WSP урадили саобраћајни мастер план, а у том послу учествовали су и домаћи стручњаци. То је први документ који је обухватио све видове превоза – будући метро, БГ воз, аутобусе, такси превоз, али и приватне аутомобиле. После тога смо потписали меморандум којим је посао око изградње метроа подељен између јапанске и кинеске стране. Близу смо потписивања комерцијалног уговора са Французима, а ускоро ћемо и са Кинезима, како бисмо у новембру ове годибе започели изградњу метроа – рекао је Весић.

Према његовим речима, изградња метроа представља показатељ тенденције развоја града и да можемо да будемо сигурни да ће многа насеља, попут Железника, Жаркова, Миријева или Карабурме, изгледати потпуно другачије када буду постојале станице метроа и буде функционисао тај вид превоза.

– Метро показује правац развоја града, а уједно решава саобраћајне проблеме. Најоптерећенији саобраћајни правац у Београду је потез од Макишког поља до Сајма. Ту постоји четири пута више путника него у Булевару краља Александра. Када метро буде изграђен, људи који долазе из правца Обреновца, Лазаревца, Барајева, Умке или Уба биће у могућности да пређу на метро или БГ воз, који паралелно развијамо. Тако ће се од Макишког поља до центра града стизати за десетак минута, што је сада незамисливо. Тренутно, БГ воз од Вуковог споменика до центра Лазаревца стиже за 63 минута, а до центра Барајева за 47 минута, што је немогуће аутомобилом или аутобусом. У наредних 10 година пројектујемо да шински превоз постане доминантан подсистем јавног превоза. Ту мислим на метро, БГ воз и трамвај – истакао је Весић.

Заменик градоначелника је нагласио да је у плану да се трамвајски систем прошири са Бановог брда према Цераку, од Јурија Гагарина према Бежанији, Војвођанском улицом према Сурчину, од Богословије ка Ади Хуји, те преко будућег новог моста на Дунаву на леву обалу наше највеће реке.

– То су велике промене и велики помак у квалтету живота за неког ко, примера ради, живи у Крњачи. Не могу сви да живе у центру града и зато ће БГ возом моћи да се стигне од железничке станице у Земуну, где ће долазити метро, као и до центра Сурчина где се налази аеродром и где ће бити нови национални стадион. Када Земун буде повезан градском железницом са аеродромом, а уједно буде завршена и брза пруга између Новог Сада и Београда којом ће време путовања бити смањено на свега двадесетак минута, што ће се догодити до краја ове године, биће омогућено да се од Новог Сада до аеродрома стигне за 40 минута – рекао је Весић.

Он је додао да ће се комплетном изградњом градске железнице број аутобуса на градским улицама смањити на свега 250 до 300.

– То није само питање регулисања саобраћаја већ и екологије, јер се смањује број возила на градским улицама, нарочито возила која користе дизел гориво. Ове године смо донели одлуку да Град Београд више не купи ниједно возило на дизел, већ на природни гас, или електрични погон или пак хибридна возила. Ове године, веома ускоро, требало би да буде расписан тендер за куповину нових 100 аутобуса на природни гас, тако да у центру града, а касније и у другим деловима града, неће бити ниједног возила на погон који није еколошки прихватљив – поручио је Весић.

Он је истакао да се припрема и документ који ће Београђанима појаснити шта се све добија изградњом метроа.

– То није само превоз већ и развој града, као и повећање цена квадрата станова у деловима града којима ће пролазити. У априлу ће бити завршено пројектовање депоа на Макишком пољу, како би радови почели у новембру. У међувремену, до новембра ће бити завршено и пројектовање прве фазе прве линије, са потписивањем комерцијалних уговора са француском и кинеском страном, како бисмо из депоа одмах почели да радимо прву линију без застоја. Током маја ћемо расписати и конкурс за идејно решење првих 17 метро станица, којих ће на првој линији бити 21, а на другој 20. Биће позване домаће архитекте и желимо да свака метро станица буде другачија – рекао је Весић, истакавши да је исти принцип примењен и у изградњи линијског парка који по својим решењима неће нимало заостајати за сличним парковима у Њујорку или Москви.

Он је подсетио да ће прва линија метроа бити завршена до 2028. године.

– Ми ћемо 2023. године завршити пројектовање друге линије и одмах потписати уговоре које смо већ договорили са компанијом „Ежис”. Друга линија биће завршена 2030. године, што значи да ће Београд тада имати укупно 41 километар метроа, 41 станицу и две линије које ће омогућавати да покријемо већи део града. Прва линија имаће станице од Макишког поља, преко Жаркова, Трговачке, Белих вода, пијаце „Баново брдо”, Сајма, Газеле, Савског трга, Трга републике, Бајлонијеве пијаце, Цвијићеве, Панчевачког моста, Карабурме, Диљске, Вишњичке, Миријевског булевара, 7. београдске гимназије и завршава се на Миријеву. Друга линија почињаће на железничкој станици Земун, ићи ће трасом: Нови новосадски пут – Филипа Вишњића – стадион „Земун” – Сењска – Александра Дубчека – Општина Нови Београд – Меркатор – Арена – Сава центар – Блок 18 – Савски трг –Макензијева – Булевар – Шуматовачка – Мите Ружића – Устаничка и све до Миријева – подсетио је Весић.

Говорећи о процесу имунизације, Весић је истакао да је чињеница да је председник Вучић успео да обезбеди потребан број вакцина.

– Чак и на разговорима о метроу у Француској честитали су нам на добро обављеном послу у вези са вакцинацијом. Сви људи у земљи су задовољни како изгледа вакцинација, а са тим управо има везе спољна политика председника Вучића јер су, поред питања здравствене зашите, вакцине постале и средство дипломатске и политичке борбе. У Београду су сви пунктови за вакцинацију урађени у организацији Града Београда. У главном граду до сада се вакцинисало око 150.000 грађана, а око 313.000 је пријављено за имунизацију. У Београду смо организовали кол центре како би позивали суграђане старије од 65 година, а којих је у Београду 350.000. До сада смо комуницирали са њих више од 98.000 и поносан сам што је више од 33.000 старијих пријављено за вакцинацију, наравно уз њихову сагласност – казао је заменик градоначелника.

Говорећи о чињеници да се у Београду вакцинисала и хрватска књижевница Ведрана Рудан, Весић је подсетио да је Београд једини град у свету који је раднике у култури ставио у приоритетне групе за вакцинацију и нагласио да је њих до сада вакцинисано више од 600.

– Ведрана Рудан је имала право да се вакцинише у Србији, јер има уговор са Атељеом 212 где се игра њена представа. Она је ангажована у позоришту и за нас је она ангажовани радник у култури у Београду. То се односи и на друге, јер, рецимо, имате стране дописнике који су се вакцинисали заједно са нашим новинарима. Ми у Србији не дајемо политичке вакцине и нисмо питали никога шта политички мисли о томе. Наша је обавеза да обезбедимо вакцине. То је питање људске солидарности и одговорности државе, а не политике. У Србији ће сви добити вакцину, обезбеђено је 11 милиона, што је довољно да све пунолетно становништво вакцинишемо два пута и немојмо од тога правити политичке спорове – истакао је Весић.