Улице у Београду понеће називе значајних људи за развој нашег друштва

Градски одборници усвојили су на данашњој седници Одлуку о додели назива улице Драгана Никитовића, Милана Вујовића, Саше Иванковића, Улице ириса, Одлуку о измени Одлуке о подизању споменика Бранку Пешићу, Одлуку о подизању споменика Едварду Русјану и Одлуку о додели назива парка Едварда Русјана.

Заменица председника Скупштине града и председница Комисије за споменике и називе тргова и улица Андреа Радуловић рекла је да је иницијативу да се Осијечка улица у градској општини Чукарица преименује у Улицу Драгана Никитовића поднела потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић, у својству грађанке, а усвојила је Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда. 

– Драган Никитовић био је српски спортски коментатор, новинар и уредник спортске редакције Радио-телевизије Београд. Био је један од оснивача и први председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) – истакла је Андреа Радуловић.

Када је реч о Одлуци о именовању Улице Милана Вујовића, она је навела да је иницијативу поднео отац преминулог припадника Жандармерије Шћепан Вујовић. 

– Неименована улица која ће понети име настрадалог полицајца налази се у оквиру базе Жандармерије у градској општини Раковица. Милан Вујовић био је припадник Одреда Жандармерије у Београду од оснивања јединице. По завршетку средње школе опредељује се да ради као војник у 52. батаљону Војне полиције приштинског корпуса. Током ратних дејстава 1999. године више пута је рањаван. Преласком у Жандармерију 2000. године успешно завршава обуку и све задатке до самог страдања приликом извршења службеног задатка у Муховцу код Бујановца. Указом председника Републике Србије 2018. године постхумно је одликован Златном медаљом за храброст „Милош Обилић” – појаснила је Андреа Радуловић.

Говорећи о одлуци да се именује Улица Саше Иванковића на територији градске општине Лазаревац, Радуловићева је истакла да су иницијативу поднели грађани Лесковачке улице који желе да преименовањем своје улице одају заслужену пошту војнику из насељеног места Вреоци у градској општини Лазаревац, који је као припадник Војске Србије из састава 125. моторизоване бригаде Крушевац страдао 16. априла 1999. године приликом напада терориста на јединицу у рејону карауле „Кошаре”. 

Радуловићева је појаснила и одлуку да се Улица Мали Лесковац на територији градске општине Палилула преименује у Улицу ириса.

– Иницијативу за преименовање Улице Мали Лесковац поднели су грађани те улице, желећи тако да новим називом улице прекину омаловажавање грађана због подругљивог и смешног назива, који је усвојен још 2004. године, како су навели у самој иницијативи – казала је она.

Када је реч о Одлуци о измени Одлуке о подизању споменика Бранку Пешићу, Андреа Радуловић је истакла да је разлог за доношење ове одлуке предлог Одбора за подизање споменика да се промени локација за подизање споменика некадашњем градоначелнику Београда, и то да нова локација буде на Великом тргу у градској општини Земун. 

– Позиција споменика је вишеструко погодна, имајући у виду да простор својим димензијама даје могућност да се споменик сагледа и доживи из довољне удаљености и да се уклопи у постојећу архитектуру и амбијент. Такође, разлог за ту локацију је и симболичке природе. Бранко Пешић је свако јутро довозио своју мајку на земунску пијацу на којој је продавала руже. Сагласности на нову локацију дали су Завод за заштиту споменика културе Града Београда, Урбанистички завод Београда, ЈКП „Зеленило – Београд”, Министарство културе и информисања Републике Србије, као и Градска општина Земун. 

Андреа Радуловић је образложила и одлуку да се подигне споменик, тачније постави спомен-клупа Едварду Русјану на платоу фонтане код Улице војводе Бојовића на парцели 69/2, општина Стари град, као и предлог одлуке да се парковска површина на којем би било подигнуто спомен-обележје назове парком Едварда Русјана. 

– Иницијативу је поднела Амбасада Републике Словеније у Београду, а Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда усвојила на својој седници – рекла је Андреа Радуловић. 

Едвард Русјан је био први словеначки пилот. Он је 1911. заказао лет у Београду. При доста јаком ветру полетео је са пољане у Доњем граду испод Калемегдана, успешно прелетео зидине београдске тврђаве и облетео железнички мост на реци Сави. Услед појачаног ветра и наглог заокрета, авион се затресао, преоптерећено крило се одвојило од трупа и пало у Саву. Остатак авиона са Русјаном муњевитом брзином стропоштао се преко зида тврђаве  у јарак поред колосека железничке пруге. О овом догађају писао је Александар Дероко у књизи „А ондак је летио јероплан над Београдом”, појаснила је Андреа Радуловић.

Како је навела, овим одлукама настављамо успешно политику очувања сећања на личности које су својим знањем, умећем, храброшћу допринеле развоју једног друштва. 

– Ове личности, као и многе друге, показале су на најразличитије начине љубав према свом граду и према својој земљи и зато не смеју бити заборављене. Наставићемо да негујемо културу сећања на њих, јер они то заслужују – закључила је Андреа Радуловић.

Заменик градоначелника Београда Горан Весић подсетио је да је Едвард Русјан био Словенац који је имао свој први лет у Београду и погинуо, те да је његова сахрана била једна од највећих у историји Београда.

– Бранислав Нушић је говорио на сахрани, а Нушићев син је сачувао део авиона који се данас чува у Музеју ваздухопловства. Љубљана је недавно именовала Београдску улицу у том граду, на томе смо им захвални јер су тиме показали поштовање према Београду. Постављена је и биста Вука Караџића у Љубљани која је поклон Града Београда. Ми ћемо у децембру поставити бисту Јернеја Копитара у Београду која је поклон Љубљане нашем граду. Када је у питању парк Едварда Русјана, заједнички ћемо радити на изради спомен-обележја. У јуну ће доћи министар одбране Словеније, када ће словеначки и српски пилоти одати почаст Русјану. Тако показујемо да можемо да негујемо и чувамо заједничку историју. Што се тиче Драгана Никитовића, он је обележио детињство и младост нас многих и добро је да све више људи из културе и медија заслужних за развој нашег друштва добијају улицу – појаснио је Весић.