Весић: Нова депонија у Винчи по свим еколошким стандардима

Заменик градоначелника Горан Весић изјавио је да депонија у Винчи постоји од 1977. године и да се сваки дан ту довезе између 1.500 и 1.600 тона смећа, што значи око 500 хиљада тона годишње. Он је за ТВ Пинк рекао да на овој депонији има смећа дубине и до сто метара, где се могу појавити жаришта и да се недавни пожар проширио управо из њене дубине. 

– На снимцима је дефинитивно утврђено да постоји двоје људи који се налазе на депонији непосредно пре пожара. Не знамо да ли је то урађено намерно или случајно, да ли је то уопште узрок. О томе ће утврдити полиција. За нас је најважније да је тренутно пожар потпуно локализован. Како ватрогасци кажу, он се сада „догашава” и то ће трајати још неколико дана. Оваквих догађаја више неће бити, јер смо 2017. године потписали уговор са јапанском компанијом „Иточу” и француском компанијом „Суез” које су преузеле депонију и сада су у процесу затварања постојеће, где се више не одвози комунални отпад и која ће до краја године бити затворена. Након тога ће бити посађено дрвеће јер се то ради када се затварају депоније – рекао је Весић.

Он је истакао да је направљена нова санитарна депонија, каква и треба да буде, по свим еколошким стандардима.

– Испод старе депоније имамо око 900 хиљада кубних метара воде која је отровна јер пролази кроз смеће. То је вода која одлази у Дунав и трује околно земљиште где се гаји воће. Сада ћемо испод нове депоније имати постројење за прераду вода које ће је извлачити испод старе депоније. Вода ће се прерађивати и у чистом облику одлазити у Дунав – рекао је Весић.

Он је подсетио да је саграђено и постројење за прераду грађевинског отпада које може да прерађује око сто хиљада тона грађевинског отпада годишње и од чега ће се касније правити материјал за градњу путева.

– Завршава се постројење за прераду комуналног отпада, капацитета око 340 хиљада тона, тако да сав отпад који се доноси неће више бити слаган, него ће се одмах прерађивати и од тога ће се правити топлотна енергија за грејање доброг дела Београда. Сада завршавамо топлодалековод од наше топлане на Коњарнику до Винче, како бисмо ту топлотну енергију могли да узмемо и користимо за грејање као што се греје пола Токија. На депонији се завршава и постројење за производњу струје из отпада, прво такво у Србији, тако да  ће сав отпад који буде долазио на депонију бити прерађиван и више нећемо имати складиштење које, пре или касније, доводи до проблема. Ми смо 2018. године морали да изградимо брану јер је депонија полако клизила ка Дунаву и претила је опсасност да се сав отпад сручи у Дунав, што би представљало велику еколошку катастрофу. Нико се тим није бавио док нисмо тадашњи градоначелник Синиша Мали и ја донели одлуку да почнемо са решавањем овог проблема. Расписали смо међународни тендер, добили највеће светске компаније, које су дошле у Београд да то реше – објаснио је Весић.

Говорећи о квалитету ваздуха, он је истакао да грађани треба да прате извештаје Градског завода за јавно здравље, који је једина релевантна институција која може да оцени квалитет ваздуха, јер има своје мерне станице.

– Они имају мерна места на територији Београда, а ми смо као Град прошле године донели одлуку да купимо 50 нових мерних станица, како би Градски завод за јавно здравље имао прецизније информације с обзиром на то да ће мерити квалитет ваздуха на још више места. Сада се мери углавном на местима где је велика загађеност. Имаће софтвер који ће комбиновано с временском прогнозом моћи да даје прогнозу загађења, па ће се унапред упозоравати на одређена загађења – навео је Весић.

Он је истакао да Французи и Јапанци су у обавези да имају мерну станицу на самој депонији за мерење квалитета ваздуха, тако да ћемо добијати податке са депоније у сваком тренутку.

– Када саберете колико се метана ослободи у ваздух од једног кубика смеће, па колико се кубика дневно доноси а све то са бројем година, изађе да смо ми имали скоро четири милијарде кубика метана који је изашао у ваздух од 1977. године. Коначно се са тим завршава и Београд ће уредити депонију попут свих развијених градова у свету – казао је Весић.

Он се осврнуо и на пожар у Блоку 70 и додао да ће полиција утврдити како је дошло до тога.

– Ово је велика несрећа у којој нико није страдао, осим једног ватрогасца који је добио лакше повреде. Роба која се тамо налази лако је запаљива и ово је била највећа интервенција ватрогасаца у последњих неколико година. Ватрогасним колима је било тешко да приђу због паркираних аутомобила и показало се да је Град био у праву када је одлучио да купи два мања возила за гашење пожара, која ће до краја године бити предата ватрогасној јединици. То су возила тежине до три и по тоне која смо купили због пешачких зона, јер тамо не смеју да улазе тежа возила, али моћи ћњ да се користе и за овакве ситуације. Градимо са МУП-ом нову станицу за ватрогасце у Новом Београду и константно улажемо у наше ватрогасце – казао је Весић.

Он је нагласио да када екологија постане главна тема у једној земљи значи да се боље живи.

– Теме као што су радна места или стандард нису више толико важне, јер када можете да се бавите екологијом значи да земља напредује. Екологија је била важна тема и пре 20 година, само је нико није политизовао, док се данас од пожара правиполитика. Имате пожаре у Турској, Грчкој, поплаве у Немачкој, где је пукла и брана. Да се то деси код нас, сви би стајали испред Председништва и Скупштине града и тражили оставке, а нико не би покушао да спаси људе. Немојмо да правимо политику од екологије јер је то проблем свих грађана. Сви желимо да имамо чисту животну средину, канализацију и желимо да сачувамо свако дрво, што је нормална политика за сваког човека – казао је Весић.

Он је нагласио да ће 1. октобра бити расписан тендер за изградњу канализације на левој обали Дунава.

– То је скоро 80 километара канализације. Потписали смо уговор кроз пројекат „Чиста Србија” за изградњу канализације у Обреновцу и Лазаревцу – у Обреновцу 98 километара канализације, а у Лазаревцу неких 80 километара. Расписаћемо и тендере за изградњу канализације у Калуђерици, Сопоту, а у Младеновцу и Остружници се ради још једна фабрика за прераду отпадних вода. Надам се да ће Европска унија испунити обећање и дати новац да градимо канализацију и фабрику за прераду отпадних вода у Батајници. У Великом селу се гради велика фабрика за прераду отпадних вода чиме ћемо решити проблем који Београд има, а то је сто директних излива канализације у Саву и Дунав. Сваке године сипамо у Саву и Дунав фекалија у запремини од 60 хиљада олимпијских базена. Изградњом ових фабрика избацићемо те директне изливе, почећемо да прерађујемо отпадну воду и у чистом облику да је пуштамо у реке. То су све важне ствари када је у екологија у питању – поручио је Весић.

Он је подсетио да је Град Београд купио и машину „садишу” која пресађује дрво старо до 12 година, висине до 15 метара и дебљине стабла до 22 метра. Вредност ове машине је 250 хиљада евра.

– Желимо да сачувамо свако стабло, јер када се негде проширује улица, природно је да се пресади стабло десет метара даље – истакао је Весић.

Заменик градоначелника је најавио за следећу недељу расписивање тендера за повезивање Моста на Ади и Булевара патријарха Павла око Кошутњака.
Овај пројекат касни јер је пројектом од раније било предвиђено да булевар иде посред Топчидерског парка, због чега је требало наћи начин да се парк заобиђе.

– Успели смо да заштитимо парк, направимо обилазницу и имаћемо директан излаз са Моста на Ади – закључио је Весић.