Следеће недеље почиње јавни увид у План генералне регулације шинских система

Главни урбаниста Марко Стојчић најавио је да следеће недеље, прецизније у уторак, почиње јавни увид у План генералне регулације шинских система који ће показати прву, другу и трећу линију метро система, као и развој БГ воза и трамвајског система. Он је у укључењу за ТВ К1 прецизирао да се метро први пут посматра интегративно, као део свеукупног шинског система.

– Све подврсте овог система учиниће да Београд постане драстично проходнији град, здравији и са мање аутомобила, а коначни циљ је да путовања трају краће – навео је Стојчић.

Он је подсетио да метро креће из Макишког поља, где ће се налазити депо, наставља преко Железника и Белих вода, потом Бановог брда до Савског трга, где ће се укрштати прва и друга линија. Даље наставља до Трга републике и потом ка Дорћолу до Бајлонијеве пијаце, а након тога једна од станица је будући линијски парк, и на крају до Миријева где прави круг и враћа се на сремску страну, односно ка Новом Београду и Земуну и ту се завршава друга линија. Трећа линија пролази кроз Прокоп, где ће бити и веза са трамвајима и БГ возом.

– Овакав јавни превоз биће најмање два, а можда и три пута бржи него аутомобилски – додао је Стојчић.

Грађани и даље гласају за један од четири предлога визуелног идентитета метро возова, а како је навео Стојчић, тренутно предњаче два, тако да ћемо ускоро имати изабрано решење. У првој недељи септембра расписује се јавни конкурс за изглед станица на првој линији метроа.

– Изградња метро система почиње у другој половини новембра, и то изградњом депоа у Макишком пољу, а следеће године се наставља копањем тунела – додао је Стојчић.

Грађани ће се изјаснити на предстојећем јавном увиду, што неће утицати на почетак градње у Макишком пољу јер ће се ту радити на основу претходног плана за Макишко поље који је усвојен пре више месеци.

Стојчић се осврнуо и на пројекат линијског парка који је, како је оценио, најзначајнији у последњих пет година када је реч о уређењу јавних површина.

– Зелени коридор биће јединствен у граду, дужине 4,6 километара, од Бетон хале до Панчевачког моста. Имаће десет целина, за шта је 55 младих људи урадило идејна решења. Ове године, то јест крајем октобра крећемо са прве две целине –  појаснио је Стојчић, наводећи да ће се план детаљне регулације линијског парка наћи на наредној седници Скупштине града, а да ће овај посао бити поверен „Зеленилу – Београд”.

Својеврстан наставак овог пројекта јесте сређивање Аде Хује, која у будућности треба да буде уређена попут Аде Циганлије.