Весић: ПГР шинских система је план како ће се развијати шински саобраћај у Београду у овом веку

Град Београд сутра објављује позив за јавни увод у План генералне регулације (ПГР) шинских система на територији Београда, најавио је Горан Весић, заменик градоначелника Београда, и додао да ће то бити „први пут у модерној историји да Београд путем обавезујућег скупштинског акта планира како ће развијати шинске системе градског превоза од метроа преко градске железнице до трамваја”. 

– Од 2013. године, откада учествујем у тиму који води Београд, трудио сам се да шински систем добије предност у подсистемима јавног превоза. То су мислили и стручњаци који су први пут добили политичку подршку да раде онако како је најбоље за град. Једино нам шински систем гарантује брз, тачан јавни превоз, с обзиром на то да је независтан од других видова саобраћаја. Усвајање овог ПГР-a круна је вишегодишњег рада и потврда да се Београд званично определио да шински систем постане основни подсистем јавног превоза. То ће се догодити веома брзо, до 2030. године – рекао је Весић.

Према овом плану, метро постаје окосница јавног градског транспорта путника у градском подручју, градска железница у приградском, а трамвај добија улогу напојног система железнице и метроа, објаснио је Весић. Прецизирао је да су нацртом ПГР-a предвиђене три метро линије:

– метро линија 1 на потезу Макиш–Миријево, у дужини од око 21,1 km, са укупно двадесет и једном станицом;
– метро линија 2 на потезу Депо Бежанија – Миријево, у дужини од око 19,2 km, са укупно двадесет и две станице и делом трасе од око 0,8 km ка железничкој метро станици „Земун”;
– метро линија 3 на потезу Бањица – Блок 61 – Бежанија, у дужини од око 22,7 km, са укупно двадесет и три станице. 

– Планом су дата правила грађења за све елементе метро система: трасе, станице, депое, а посебно су сагледане станице на којима се укрштају железнички и метро систем као капацитетни шински системи јавног транспорта путника – истакао је Горан Весић за Беоинфо. 

Весић је казао да је дат посебан значај развоју градске железнице, популарног БГ воза, модернизацијом и проширењем постојећих капацитета и даљем планском ширењу линија БГ воза. 

– Планом генералне регулације шинских система предвиђено је увођење нових линија БГ воза у оквиру границе ГУП-а Београда на пругама у дужини од 37,2 km, где ће бити уведено више нових станица и стајалишта. Значајно је поменути и даљи развој делова чвора везаних за теретни саобраћај, у првом реду комплетирање обилазне теретне пруге на делу од станице „Бели поток” преко Лештана и Винче, мостом преко Дунава у правцу ка Панчеву. Тиме би се у потпуности отворила могућност за кретање теретних композиција без уласка у централно градско подручје и знатно одвојило кретање теретних од путничких возова. Планирано је да се ова деоница железничке пруге користи и за потребе система БГ воза. Предвиђено је и да се новим линијама БГ воза са ужим језгром града повежу Сурчин, национални стадион, Аеродром „Никола Тесла” и Обреновац, а да се проширењем постојећих капацитета омогући да становници Младеновца, Сопота, Лазаревца и Барајева имају градске возове „у шпицу” на 15 минута, односно „ван шпица” на 45 минута до сат времена – истакао је Весић.

Посебно сам срећан и задовољан јер су стручњаци подржали моју идеју о ширењу трамвајске мреже, додао је он.

– Овим планом предвиђено је ширење трамвајске мреже у шумадијском, сремском и банатском делу града, у укупној дужини од 42,26 километара нових деоница. Трамвајска пруга градиће се од окретнице на Бановом брду према Петловом брду, од Блока 42 па Булеваром Милутина Миланковића ка Бежанији и Бежанијској коси и од окретнице код Омладинског стадиона преко Дунава на банатску страну Београда. Како би после ових промена трамвај добио много већу улогу у јавном превозу града, у наредном периоду објавићу план замене 130 старих трамваја новима у наредних десет година – објаснио је Весић. 

Додао је да је „планирана реализација нових трамвајских депоа у сва три дела града, трамвајских терминуса и окретница и дата урбанистичка правила грађења за све делове трамвајског система”.

– Ово је историјски документ за Београд какав наш град никада није имао. Иза овог документа стоји вишегодишњи рад стотина стручњака Урбанистичког завода града Београда, као и оних који су радили План генералне регулације шинских система са елементима детаљне разраде. Рађен је Мастер план развоја саобраћајне инфраструктуре – СМАРТ ПЛАН, као и концептуална решења развоја метро система у сарадњи са ЈКП „Београдски метро и воз” и компанијом „Egis” d.o.o., тако да Београд сада зна како ће се развијати наш јавни превоз у овом веку – закључио је Весић.