Радојичић: Београд има спреман сценарио за сваку промену епидемиолошке ситуације
На седници републичког Кризног штаба сложили смо се да је најбоље да школска година почне у уобичајеним условима, али са великом дозом опреза јер ћемо у случају додатног погоршања епидемиолошке ситуације морати да реагујемо и коригујемо одређене одлуке, рекао је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић гостујући у Јутарњем програму ТВ Хепи.
Он је истакао да Кризни штаб и све надлежне институције настоје да обезбеде боље услове и организацију наставе у односу на претходну школску годину.
Градоначелник је додао да је питање вакцинације такође било тема јучерашње седнице Кризног штаба.
– Убеђен сам да ће на крају велики број људи одлучити да прими вакцину. У овом тренутку више од 50 одсто грађана Србије је вакцинисано. Београд предњачи у тој статистици и имамо општине где је изузетно висок проценат вакцинисаних. Веома је важно допрети до популације људи који имају између 20 и 30 година, као и на родитеље који нису вакцинисани јер ће они сигурно негативно гледати на вакцинацију деце. Став педијатара и осталих стручних лица је да би требало да се вакцинишу деца између 12 и 15 година. Још једном апелујемо, пре свега на млађе људе да се вакцинишу јер долази јесен, више времена проводићемо у затвореном простору, а вирус, нажалост, циркулише и појављују се нови сојеви. Вакцинација здравствених радника и запослених у просвети је још на нивоу препоруке. Мислим да су ове групе у додатном ризику да се разболе, што је још један разлог више да се вакцинишу – рекао је градоначелник.
Говорећи о још једној важној градској теми, полену амброзије у Београду, градоначелник Радојичић је истакао да је од првог дана свог мандата инсистирао на томе да се направи дугогодишња стратегија решавања тог здравствено-еколошког питања.
– У питању је такозвани „амерички коров” који је из Америке кренуо ка целом свету. Све више људи је алергично на полен амброзије, око 30 одсто становништва. Због тога сам пре две године инсистирао и позвао најбоље домаће стручњаке из ове области са Биолошког факултета Универзитета у Београду и са Пољопривредног факултета при Универзитету у Новом Саду. Заједно са њима донели смо десетогодишњи Акциони план за сузбијање амброзије, а ово је већ друга година заредом како вредно, посвећено и предано спроводимо овај план. Град је за намену сузбијања амброзије ове године определио чак 148 милиона динара – нагласио је Радојичић.
Како је градоначелник Радојичић објаснио, мониторинг и хемијски третман раде екипе Завода за биоциде и медицинску екологију, а на основу резултата са терена одређују се приоритетни локалитети за уништавање амброзије.
– Према акционом плану, ове године мониторинг амброзије смо урадили на 3.000 хектара, а према подацима са терена одређујемо приоритетне локалитете за сузбијање амброзије. До сада смо амброзију уништили на 900 хектара, од чега је хемијски третман спроведен на 200 хектара, а кошење на 700 хектара. Организацију кошења спроводимо у сарадњи са општинама – рекао је градоначелник.
Циљ акционог плана је да из године у годину повећавамо обухват мониторинга, да откривамо и уништавамо „жаришта” амброзије. Прошле године мониторинг је урађен на 2.000 хектара, а уништили смо је на 1.200 хектара. Ове године очекујем да ћемо уништити амброзију за око 30 одсто више у односу на претходну годину, закључио је градоначелник Београда и додао да грађани путем Беокома могу да пријаве да ли у њиховој околини има амброзије, након чега ће екипе Завода за биоциде и медицинску екологију бити послате на терен да провере локалитет и униште амброзију.