Весић: Настављамо политику сећања на људе и догађаје који су важни за Београд

Заменик градоначелника Београда Горан Весић изјавио је да су на данашњој седници усвојене и тачке које се тичу наставка политике сећања на људе и догађаје који су важни за Београд.

Говорећи о Одлуци о додели улице Љубану Једнаку на територији градске општине Вождовац, Весић је нагласио да је предлог за доделу ове улице дао председник Александар Вучић у својству грађанина.

– Љубан Једнак је једини преживели из глинске цркве, када је на најмонструознији начин 1941. године масакрирано око 1.700 Срба. Једини је преживео тај масакр и сведочио је о томе после рата, а онда је 1995. године протеран поново од те исте сулуде политике у колони која је кренула из Крајине у Србију. Умро је после неколико година, без спомињања имена, као да је умро неко ко никада ништа није урадио и није проживео те страхоте. Председник Републике Србије је говорио о њему 4. августа у Бусијама и после неколико дана је као грађанин упутио предлог да Љубан Једнак добије улицу – нагласио је Весић и додао да је било правде Љубан Једнак би много раније добио улицу у Београду.

Када је реч о Одлуци о додели назива сквера по Милени и Гаги, Весић је истакао да је то нови сквер који се ради и који ће бити завршен 17. септембра, а налази се између Милешевске и Улице цара Николаја.

– Биће то диван сквер и идеја је да он добије име по Милени Дравић и Драгану Николићу. Ова одлука је условна и ступа на снагу 14. октобра, јер се тада навршава тачно три године од смрти Милене Дравић, а по градским одлукама морамо да сачекамо три године од смрти. Тај сквер ће свој назив добити 14. октобра, пре тога ћемо расписати конкурс да се постави обележје „Образ уз образ”, које ће персонификовати заједнички живот Милене и Гаге и њихову култну емисију – објаснио је Весић.

Како је навео Весић, једна сада неуређена површина у Булевару краља Александра, на углу са Улицом кнегиње Зорке, постаће у децембру јавна површина уређена као парк и добиће назив парк Мике Оклопа.

– Његово дело „Калифорнија блуз” је једно од најпродаванијих дела у бившој Југославији. Унео је београдски жаргон у српску књижевност и мислим да је било време да он добије свој парк. Важно је да смо га се сетили – казао је Весић.

Према његовим речима биће подигнут и споменик „Аласки крст” на иницијативу Асоцијације аласа Србије и налазиће се на Ади Хуји. Он се диже у знак захвалности и сећања на све рибаре који су живели у Београду.

– Рибара се нико није сетио, а занимање алас и данас постоји, они хране овај град вековима и заслужили су да имају своје обележје око којег ће се окупљати. То је леп доказ како наш град води рачуна о различитим људима – рекао је Весић.

Говорећи о Одлуци о подизању споменика Душану Радовићу и томе да он досад није имао споменик у Београду, Весић је напоменуо да то показује да се није водило рачуна о важним људима.

– Сви мислимо да Душко Радовић треба да има споменик. Налазиће се на Топличином венцу, расписаћемо конкурс, а тамо се у наредних неколико месеци подиже и споменик Дероку. Тако ћемо тај диван крај, који је сада постао пешачка зона, оплеменити са неколико споменика – рекао је Весић.

Доносимо и Одлуку о подизању споменика погинулим борцима и умрлим ратним војним инвалидима у ратовима од 1991. до 1999. године, навео је Весић и додао да то суштински јесте нови споменик, али и није, јер је испред Дома ратних инвалида било подигнуто једно обележје.

– То обележје, нажалост, ни они никада нису прихватили, није заживело јер је очигледно урађено без договора са њима и нису били задовољни како изгледа. Реконструкцијом целог Савског трга то смо обележје морали да склонимо и заједно са удружењима ратних војних инвалида и бораца смо се договорили да буде урађено ново обележје које ће се налазити у парку прекопута споменика Гаврилу Принципу, на углу Сарајевске и Немањине. То неће бити исти споменик и добро је што то радимо заједно са удружењима јер споменик нема смисла ако га не прихвате они који негују традицију оних којима је намењен – нагласио је Весић.

Весић је рекао и то да је предлог о подизању споменика научнику и проналазачу Михајлу Пупину добијен од техничких факултета.

– Та одлука је донета пре неколико година, али се доста лутало око тога где да он буде постављен. Захвалан сам Владимиру Орлићу, Бранку Кoвачевићу, као и свима који су били на састанцима у вези са овим предлогом. Споменик ће вероватно и бити подигнут испред техничких факултета, паралелно са Теслиним, што је и природно да Тесла и Пупин буду заједно и да ће то бити испуњење правде – рекао је Весић и додао да се овим одлукама наставља неговање културе сећања.

Споменике дижемо јер мислимо да народ треба да се сећа људи који су значајни, казао је Весић и додао да су споменици подизани раније и да је неко желео да чува наш национални идентитет и културу, данас бисмо усвајали одлуке за мањи број споменика.

– Град Београд плаћа све пројекте за реконструкцију Команде ратног ваздухопловства, јер је и то споменик културе. Двадесет година један квадратни метар није обновљен. Град је зато прво платио пројекат статике, па пројекат реконструкције, а до краја године ћемо знати колико ће све коштати. Мислим да овај град треба да негује културу сећања – закључио је Весић и додао да све то није бацање новца, већ улагање у чување идентитета нашег народа.

Директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић је образлагала Одлуку о додели назива сквера по Милени и Гаги, великанима српског глумишта Милени Дравић и Драгану Николићу.

– Што се тиче „Мике Оклопа”, он је у српску историју књижевности ушао са првим романом „CA. Blues” („Калифорнијски блуз”), који је написао 1981. године. Пролаз, односно степениште од Гардошке улице до платоа Миленијумске куле у Земуну добило је назив степениште „Миодрага Дабижића”. Миодраг Дабижић је омиљени земунски наставник историје који је своју каријеру завршио у Музеју града Београда. Значајан је као један од иницијатора оснивања Туристичког друштва Земуна, али и омиљено лице свих. Аласки крст на Ади Хуји је од храстовине, висине 10 метара и освештан је – рекла је Медаковићева.

Она се осврнула и на Одлуку о подизању споменика Душану Радовићу и додала да је он био српски песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник, а његов се утицај и данас осећа.

– Значајна је и одлука да се подигне споменик погинулим борцима и умрлим ратним војним инвалидима у ратовима од 1991. до 1999. године, у оквиру јавне зелене површине – сквера између улица Хајдук Вељков венац и Немањине, испред зграде Железничког музеја. Иницијативу је поднело Удружење ратних војних инвалида, коју је Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда усвојила. Такође, ништа мање није значајна одлука да се споменик великом српском и светском научнику и проналазачу Михајлу Пупину подигне испред зграде Техничког факултета у Београду – рекла је Медаковићева.

Градски секретар за културу Иван Карл је образлажући на данашњој седници Одлуку о допуни Одлуке о сталним манифестацијама у области културе од значаја за Град Београд изјавио да су разлози садржани у потреби стварања могућности за именовање одбора Београдског сајма књига (председник и осам чланова).

– Београдски сајам књига је једна од 12 сталних манифестација у области културе од значаја за Град Београд – рекао је Карл.