Радови на изградњи линијског парка почињу крајем октобра

План детаљне регулације за подручје на којем ће се налазити линијски парк усвојен је у понедељак на Скупштини града и представља основ за све даље активности које ће бити спровођене у оквиру реализације тог пројекта, рекао је главни градски урбаниста Марко Стојчић гостујући на каналу ТВ Вести. 

Стојчић је истакао да се на припремним радовима за пројекат линијског парка ради већ дуже од две и по године. 

– Прве две целине налазиће се на потезу од Бетон хале до СЦ „Милан Гале Мушкатировић”. Јавно комунално предузеће „Зеленило – Београд” израђује пројектну документацију за тај потез и уколико све буде ишло у складу са плановима, радови би могли да почну већ крајем октобра. Паралелно са тим биће расписан тендер за израду пројектне документације од треће до десете целине. Линијски парк је подељен на 10 целина, јер смо имали конкурс на којем је радило 55 младих људи и свака група је била задужена за одређену целину. Сада имамо 10 у потпуности различитих, али повезаних целина – рекао је Стојчић. 

Према његовим речима, један од захтевнијих делова посла око линијског парка јесте и рушење привремених објеката и решавање питања власника тих објеката, за шта је посебно био важан план детаљне регулације овог подручја. 

– Када су објекти у питању, имамо неколико типова и нико неће бити ни заборављен нити оштећен, у складу са законом. У претходном плану детаљне регулације ово подручје није било намењено за јавну зелену површину, али је усвајањем новог плана управо то предвиђено. Кренули смо у решавање тих поступака заједно са општинама Стари град и Палилула и како буде завршено пројектовање делова парка, уследиће и радови на изградњи парка. Оквирни рок за завршетак радова је око три године. У смислу грађевинских радова није потребно више од две до две и по године, али због правних поступака које је неопходно спровести потребно је додатно време – истакао је Стојчић. 

Главни урбаниста је нагласио да је траса на којој ће се налазити линијски парк велика, као и да представља природни наставак новог парка који се налази поред Бетон хале уз Карађорђеву улицу. 

– Пре тога се налази променада у оквиру Београда на води, а у наредном периоду радиће се и део од Београда на води до Аде Циганлије. Дакле, имамо заиста дуг потез, од Аде Циганлије до Аде Хује. Планирано је да Ада Хуја постане резерват природе и да се читав део пошуми, те да буде нешто попут Аде Циганлије – рекао је Стојчић.

Он је додао да ће линијски парк имати све садржаје које може да има савремени урбани парк у једном савременом граду какав је Београд.  

– Биће ту спортских терена, садржаја за децу, за старије, бициклистичких стаза, стаза за трчање. Имаћемо амфитеатар за културна дешавања на отвореном, три подземне јавне гараже, чиме ћемо решити проблем паркирања у овом делу Дорћола који се наставља на линијски парк, али и за кориснике линијског парка – рекао је Стојчић.

Како овај парк не би пресецале саобраћајнице, објаснио је да су на неколико места предвиђене позиције за нове подвожњаке, односно проширење постојећих. На тај начин ово ће бити оаза без буке, аутомобила и загађења. 

– Грађевински радови на прве две целине највероватније крећу крајем октобра, a прелиминарна вредност  укупних радова је 55 милиона евра, мада то зависи од пројектне документације – рекао је Стојчић.

Говорећи о плану за Косанчићев венац и простор срушене Народне библиотеке у Другом светском рату, Стојчић је напоменуо да ће се ту налазити модеран меморијални центар који треба да се реализује према пројекту Бориса Подреке, једног од најзначајнијих европских архитеката. 

– У питању је фантастичан пројекат, нешто између трга, музеја на отвореном, а који ће се наћи на позицији где је порушена библиотека, што не дисквалификује могућност да се ту једног дана поново појави библиотека са некадашњим изгледом. Овим планом смо успели да обезбедимо квалитетнију локацију за примењену академију. Управо се припрема материјал за јавни архитектонски конкурс, тако да ће ту бити један фантастичан објекат. Имаћемо већи простор уз велике степенице, а ту ће бити простор и за ферникулар, успињачу, чиме ће бити омогућено да се стигне од Карађорђеве до Косанчићевог венца – истакао је Стојчић.

Што се тиче Плана детаљне регулације Првомајске улице, Стојчић је рекао да је тај план усвојен на недавно одржаној седници Скупштине града на који се дуго чекало.

– Земун има велики број становника, тако да Првојамска улица у складу са деценијским идејама треба да добије драстично проширење и да се обезбеди више коловозних трака. Сада имамо предуслове да се настави са овим поступком, а израда пројектне документације и извођење ће се десити у наредних неколико година. Тако ће се најважнији правац кроз Земун коначно реализовати – закључио је Стојчић.