Трећина Београда под зеленим површинама – то је наше богатство

Београд је зелени град и у последњој деценији значајно је проширивао и повећавао зелене површине, изјавила је гостујући у Београдској хроници секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић.

– За повећање и обнављање шума у Београду се последњих десет година користило 2,5 милиона шумских садница, посађено је око 60.000 дрворедних садница, тако да 760 улица у граду има своје дрвореде. Једна трећина Београда је под зеленим површинама и то је наше богатство – поручила је Ивана Вилотијевић.

Према њеним речима, Секретаријат за заштиту животне средине ће наставити са том праксом. Важно је, додала је, очувати оно што имамо, побољшавати квалитет и колико је могуће у парковским зонама, повећавати зелене површине.

– На територији града зелених делова, односно шумовитих делова има око 16 процената. Планом стратегије пошумљавања града тај проценат је са 13 повећан на 16 одсто. Имамо и 15 процената јавних зелених површина и када се све то сабере имамо укупно 31 проценат зелених површина – нагласила је секретарка Вилотијевић.

Она је истакла да стабло није једино које утиче на животну средину, односно на побољшање квалитета ваздуха.

– Стабло има своју биолошку вредност када је активно, има и своје године када доприноси природи. Тако рецимо, листопадно стабло мирује од краја октобра до почетка априла и тада не можемо да очекујемо да ће оно да утиче на побољшање квалитета ваздуха. Са друге стране ми потенцирамо подизање нових шума и обнављање стабала. Стабло које позитивно утиче на животну средину је оно које има највећу лисну масу. Не смемо да заборавимо да шуме и паркови имају и спортско-рекреативне ефекте, туристичке, ту је и биодиверзитет – појаснила је Ивана Вилотијевић.

Секретарка је рекла да постоји јасна процедура када стабло сме да буде посечено.

– За све што се налази на јавним површинама Града Београда постоји процедура. Секретаријат за комуналне и стамбене послове је носилац тог посла и надлежна комисија која може да дозволи или не дозволи тај процес. Два члана Секретаријата за заштиту животне су део комисије. Скупштине станара треба да се обрате Секретаријату за комуналне и стамбене послове и поднесу захтев. Комисија излази на терен и даје мишљење. Инвеститори такође не могу да секу стабла како они мисле, већ подносе захтев надлежном Секретаријату, постоји плански документ који морају да доставе, као и дозволу за изградњу и на основу тога комисија излази на терен. Одобрење за сечу не даје се све док инвеститор не уплати одређену накнаду за вредност стабала која се уклањају – закључила је секретарка Ивана Вилотијевић.