Одржана комеморација Миловану Витезовићу у Старом двору

Комеморација поводом смрти књижевника Милована Витезовића одржана је данас у Скупштини града. 

Заменик градоначелника Горан Весић је том приликом казао да га је Витезовић, разбарушене косе, понекад подсећао на његовог јунака професора Косту Вујића, те да је каткад био ексцентричан и циничан, али увек мудар, инспиративан и доброћудан. Такође, као да се усаглашавао са Вуком Караџићем, коначно склопивши договор како да буду што ближи један другом, јер је живео у Улици Вука Караџића, навео је Весић. 

– Нису само библиотеке и филмотеке испуњене његовим делима. Сувишно их је набрајати јер су нам позната откад смо били деца, а како старимо бивају нам све јаснија. Његови афоризми, којих је било на стотине, стигли су чак и до Берлинског зида. Да је било имало мудрости ,тај зид не би био само формално срушен и претворен у камење, већ стварно, како би се укинуле поделе међу народима. Данашњи свет би био мудрији и не би правио нове зидове да је читао и разумео тестаментарне поруке Милована Витезовића, већ би све предвидео и схватио да се рушењем споменика једном времену наговештава почетак нове апокалипсе, која се окончава уништавањем градова и коначно људи. Говорио је да ништа није случајно и опет је био у праву – казао је Весић. 

Он је указао на своје пријатељство са Милованом, на заједнички рад, као и на свакодневно дружење.

– Подарио ми је највећу част, понос и привилегију. Убедио ме је да пишем колумне у „Политици”, а потом и да објавим књигу. Имао сам и ту част да напише предговор за књигу – рекао је Весић. 

Он је подсетио и на песму о Београду, „Престоницу наде”, коју је добио на поклон од нашег књижевника. Том песмом показао је ко је био он – спајао је неспојиве, мирио непомирљиве, окупљао пријатеље, те је такорећи „поносни Србин обављао антисрпски чин” и уместо да забада другима нож у леђа, он их је све редом чувао, оценио је Весић. 

Заменик градоначелника подсетио је да је заједнички сан био и да се у Француској 7 направи Дом српских књижевника, те да је његова идеја била и да се Награда града Београда назове „Деспот Стефан Лазаревић”. Заједно су радили и на споменицима српским писцима – Пекићу, Црњанском, Попи, Селимовићу, Чика Јови Змају. Последња иницијатива била је Витезовићев легат, за шта је нађен простор у Улици Вука Караџића и који је додељен Музеју града Београда. 

– Као да је знао да и тај легат треба да завршимо. Корице његових књига су заувек склопљене, али су реченице и стихови одавно побегли са хартије и преносе се и даље, одавде до ко зна куда. Почивај у миру, драги пријатељу. Тамо где одлазиш, тамо где је боље, чекају те Андрић, Црњански, Ћопић, Меша, Винавер, место ти је међу њима – истакао је Весић. 

Генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије Живорад Ајдачић истакао је да је Витезовић био великан српске књижевности – песник, романсијер и сатиричар. 

Подсетио је да је професор и академик Милован Витезовић један од ретких књижевника коме су за живота три пута објављена сабрана дела. 

– Објавио је преко 50 књижевних и око 200 прозних наслова као што су „Шешир професора Косте Вујића”, „Чарапе краља Петра”, „Лајање на звезде” и „Хајдук Вељко Петровић”, али и многа поетска, позоришна и телевизијска дела – навео је Ајдачић и најавио да ће Културно-просветна заједница установити награду „Милован Витезовић”. 

Заменик председника Удружења књижевника Србије Милош Јанковић је, обраћајући се присутнима, истакао да ће Милован Витезовић остати у сећању српског народа као неко ко је био мудар, промишљен, онај који изговара и пише оно што треба и кад треба, а увек храбар и одважан у одбрани српског колективног бића, наше културе, језика и ћириличног писма.

– Оно што си нам оставио у наслеђе има трајну и свевремену вредност, јер си показао својим личним ставом да је рад у корист и за отаџбину највиши циљ коме вреди упорно и без узмака служити. И служио си. И српском народу, његовој култури, његовој колективној души, чинећи је својим књигама и свим својим разнородним делима и лепшом и бољом и ученијом. Био си чувар народног памћења, трудбеник на пољу духа и посленик на пољу речи, заштитник и бранитељ ћирилице и као такав један, јединствен и непоновљив, један од најзначајнијих кључара ризнице српске духовности – рекао је Јанковић. 

Комеморацији су присуствовали генерална секретарка председника Републике Сузана Пауновић, министарка културе и информисања Маја Гојковић, помоћник градоначелника Андреја Младеновић као и велики број поштовалаца Милована Витезовића.