Весић: Линијски парк највећа јавна зелена површина, али и откривање наше историје

Заменик градоначелника Горан Весић обишао је данас Водену капију на приобалном бедему Београдске тврђаве, на којој се спроводе заштитна археолошка истраживања у склопу изградње прве фазе Линијског парка. Догађају су присуствовали главни урбаниста Марко Стојчић и помоћник градоначелника Андреја Младеновић, те Слободан Станојевић, директор ЈКП „Зеленило – Београд”, и Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда. 

Весић је том приликом оценио да изградња Линијског парка не значи само стварање највеће јавне зелене површине у Београду већ и откривање наше историје, посебно у комплексу Београдске тврђаве, односно у Доњем граду, где има много фортификација ка реци, које су биле затрпане када је 1938, упркос противљењу јавности, изграђена пруга. 

– Када смо склонили колосек и када градимо Линијски парк, полако откривамо различите делове наше историје, то јест делове тврђаве који су били затрпани и према којима смо се понашали као да нису постојали. Шетња Линијским парком биће заправо шетња кроз историју. Ова капија је, иначе, грађена у 18. веку, делом је аустријска, делом турска, али у оквиру ње изгледа да су пронађени и делови средњовековних утврђења Деспота Стефана Лазаревића – рекао је Весић у изјави за Беоинфо. 

Марко Стојчић је прецизирао да су у току радови на првој целини Линијског парка, од укупно десет. 

– Она је најспецифичнија из угла архитектонског и грађевинског наслеђа Београда. Ту смо се надали да ћемо наћи доста тога што је историја Београдске тврђаве и били смо у праву. Пројекат смо прилагодили тако да Водена капија буде и презентована, а пешаци ће моћи да то искористе у функционалном смислу и да сиђу на дно, како би прошли испод бедема. Читав простор прве целине махом ће се одликовати бројним презентацијама тврђаве, тако да ћемо добити функционалну бициклистичко-пешачку стазу и озелењен простор усред дуговековне историје Београда – казао је Стојчић. 

Он је прецизирао да се прва целина наставља ка „25. мају”, код Куле Небојша, где такође има доста елемената који су до сада били сакривени због пруге. Након тога, почиње и трећа целина којом се „улази” у савремени Београд.    

На овој локацији Републички завод за заштиту споменика културе тренутно ради истраживања.