Весић: „Зелена агенда” један од приоритета Београда и Србије

Заменик градоначелника Београда Горан Весић присуствовао је данас у Старом двору свечаном обележавању 20 година постојања Регионалне агенције за развој и европске интеграције Београд. Догађају је присуствовала министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, као и директорка Агенције Снежана Радиновић. 

Весић је честитао јубилеј Регионалној агенцији за развој и европске интеграције Београд и рекао да верује да наредне године Агенцији доносе још више посла с обзиром на пут којим се креће Србија и постојеће приоритете. 

– Србија је у новембру 2020. године прихватила „Зелену агенду” за Балкан, док је прошле године отворен „Кластер 4”, у којем имамо „зелени договор” и одрживу повезаност. У складу с тим, Град Београд је предузео читав низ мера како би спроводио своју политику која се односи на зелену агенду. Београд, као највећа и најважнија локална самоуправа, предњачи по овом питању. Поставили смо одређене циљеве када је у питању заштита животне средине. Први циљ је да до 2030. године у Београду не постоји ниједно возило јавног превоза које ће користити еколошки неприхватљиво гориво. Београд ће бити један од првих европских градова који ће моћи да се похвали тиме. У овом тренутку Београд има 15 електричних аутобуса, од којих је пет купљено 2016. године када смо први у Европи имали „чисту” еколошку линију. Имали су и други градови електричне аутобусе, али не и комплетну линију на којој саобраћају искључиво електрични аутобуси. Од ове године на улицама Београда је још 10 електричних аутобуса и сада имамо две еколошке линије. У процесу смо испоручивања 100 зглобних аутобуса који као погон користе природни гас, а у наредних пет година очекује нас куповина још 500 таквих аутобуса. Тако ћемо доћи у ситуацију да 2030. године, када буде завршена друга линија метроа и проширена трамвајска мрежа, немамо ниједно возило не еколошки неприхватљиво гориво – рекао је Весић. 

Он је подсетио да је у новембру прошле године започета изградња метроа и истакао да се очекује да у марту следеће године буду потписани уговори за приступне саобраћајнице. 

– Током лета потписаћемо уговор за изградњу прве линије метроа и депоа на Макишком пољу, који треба да почне да се гради у новембру. Почетак изградње приступних саобраћајница планиран је за март следеће године, док изградња првих 16 метро станица на првој линији почиње у септембру следеће године. До краја следеће године почеће са радом и две машине „кртице”, које ће копати тунеле за метро. Све наведено значи да ћемо до 2030. године имати изграђене 44 метро станице и готово 42 километра метро линија. То ће битно променити наш јавни превоз, а поред тога ширимо и мрежу БГ воза. Са садашњих 187 километара идемо на 237, односно са 104 на скоро 500 полазака дневно. Трамвајска мрежа треба да се прошири са Бановог брда према Цераку, од Јурија Гагарина ка Бежанијској коси, те од Богословије до Аде Хује и након тога на леву обалу Дунава. Наиме, трамвајска мрежа треба да се прошири за нешто мање од 43 километра, тако да ће до 2030. године шински систем постати доминантан у јавном превозу Београда. У међувремену смо расписали тендер за куповину нових 80 тролејбуса, који ће имати батерију, односно аутономију до 12 километара. То ће нам омогућити да проширимо тролејбуске линије без ширења мреже, а купујемо и 150 нових трамваја. Заједно са компанијом „Сименс” радимо семафоризацију 300 раскрсница које имају адаптибилни систем управљања на основу густине саобраћаја – додао је Весић. 

Он је истакао да је Град Београд посебно поносан на пројекат депоније Винча, који се реализује са две светске компаније – француским „Суезом” и јапанским „Иточуом”. 

– То је највеће јавно-приватно партнерство у Србији, вредно преко 300 милиона евра. У овом тренутку је завршено постројење за прераду грађевинског отпада, који је почео да се прерађује, а до јула ове године биће завршена енергана у којој ће се третирати комунални отпад. У новембру ће бити започета испорука топлотне енергије, будући да је урађен топлодалековод Коњарник–Винча дужине 21 километар. Биће започета и производња струје из комуналног отпада, што ће бити прва таква производња у Србији. У сарадњи са НР Кином почела је изградња топлодалековода Обреновац–Београд, који ће омогућити коришћење топлотне енергије коју ћемо куповати од ЕПС-а и тако смањити коришћење гаса за јавно грејање за више од 35 одсто – рекао је Весић. 

Према његовим речима, за Београд је посебно важна изградња недостајуће канализационе мреже, будући да постоји 119 директних канализационих испуста у Саву и Дунав. 

– То не ради ниједан велики град у Европи и то мора да се промени. Потребно је да изградимо пет фабрика за прераду отпадних вода. Почела је изградња фабрике за прераду отпадних вода у Великом селу, која ће омогућити смањење испуштања канализације у Саву и Дунав за 80 одсто. Вредност прве фазе радова је 281 милион евра, а друга ће коштати између 400 и 600 милиона евра, у зависности од тога да ли ће бити изабрана технологија са спаљивањем муља или не. Радимо две мање фабрике за прераду отпадних вода у Остружници и Обреновцу, а кроз пројекат „Чиста Србија” још 500 километара канализације, од чега 100 у Обреновцу, преко 70 километара у Лазаревцу са две фабрике, док ће у центру Младеновца бити изграђена четири мања постројења за прераду отпадних вода. Четири месне заједнице у Сопоту ће такође добити канализацију тако да полако доводимо у ред канализациони систем, а што је још важније, у то је укључена и изградња постројења за прераду отпадних вода. Поред Великог села, Остружнице и Обреновца, фабрике за прераду отпадних вода градиће се још у Батајници и Гроцкој. Радимо и на гашењу индивидуалних котларница, па су тако недавно угашене котларнице у дворани „Александар Николић”, као и на Ташмајдану, а ускоро и у згради Градске управе у 27. марта. Укупно су током претходних 10 година угашене 24 велике котларнице. Око 92 одсто Београда је гасификовано и сада преостаје задатак да стимулишемо грађане да користе ту погодност – истакао је Весић. 

Заменик градоначелника је додао да је заједно са Министарством енергетике започет пројекат замене столарије у циљу енергетске ефикасности.

– Поред тога, радимо и енергетску санацију више великих јавних објеката. Паралелно се активно ради и на пошумљавању. Београд има око 30 одсто зелених површина на својој територији, од чега је 16 одсто под шумама, а идеја је да се до 2025. године тај проценат повећа за четири одсто. Уводимо и нове системе еколошког превоза, завршили смо тендер за јавне бицикле који би могао да буде усвојен на следећој седници Скупштине града. Завршавамо тендер за речни јавни превоз, за шта смо такође добили партнера. Прва линија речног јавног превоза повезаће Блок 45 и СЦ „Милан Гале Мушкатировић”, а касније и до Аде Хује. Касније ће бити повезани и Земун и Борча, док ће у трећој фази постојати линија од Гроцке до Обреновца. Град Београд је доста урадио и по питању заштите од буке, а на предлог Града усвојен је и нови закон о буци. Завршено је акустично зонирање града и мислим да смо постигли доста добре резултате, мада ће прави тест бити летњи период. Уколико спроведемо зелену агенду, живот свих грађана биће комфорнији и бољи. „Зелена агенда” је најважнији процес у придруживању Европској унији, која није само политичко питање, већ представља процес трансформације друштва – поручио је Весић. 

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић је истакла да је Регионална агенција за развој и европске интеграције Београд важна институција за Град Београд, али и за читаву Србију. 

– „Зелена агенда”, декарбонизација, урбана мобилност и одрживи развој представљају неодвојиви део свакодневног живота свих нас. Регионалне агенције умногоме доприносе развојном путу Србије ка ЕУ и подизању животног стандарда у земљи. Поред политичког приближавања Србије ЕУ, евроинтеграције подразумевају и конвергенцију и кохезију, односно синергију уједначеног развоја свих региона Европе – рекла је Јадранка Јоксимовић. 

Директорка Регионалне агенције за развој и европске интеграције Београд Снежана Радиновић је истакла да је 20 година постојања Агенције важан јубилеј.

– Један од наших основних циљева је развој региона Београд. У претходних 20 година остварили смо веома успешну сарадњу са секторима микро, малих и средњих предузећа на територији Београда. Блиско сарађујемо и са Министарством привреде које обезбеђује субвенције, различите врсте донација и кредита за сектор микро, малих и средњих предузећа и предузетника, као и нефинансијску подршку, управо преко регионалних агенција – рекла је Снежана Радиновић.