Музеј Јована Цвијића од недеље поново отвара своја врата за публику

Након грађевинске реконструкције и рестаурације зидног сликараства Музеј Јована Цвијића (Јелене Ћетковић 5) у недељу, 19. марта, у 11 сати поново отвара своја врата за публику. Истог дана у 12 сати биће отворена изложба слика Вељка Михајловића „Карст”  у подрумском простору адаптираном у галеријски.

Отварањем реновираног Музеја Јована Цвијића за публику, најшира јавност, посебно музејска публика, научна, културна и академска јавност, студентске и школске групе, грађани Београда, добили су веома значајно место за унапређење својих научних, културних и уметничких знања. Након детаљне грађевинске реконструкције објекта и рестаурације зидног сликарства декоратера Драгутина Инкиострија Медењака, стална поставка која прати живот и рад једног од најзначајнијих југословенских и српских научника Јована Цвијића од овог пролећа доступна је посетиоцима. 

У кући подигнутој 1905. године на простору некадашње Митрополијске баште и у којој је Јован Цвијић живео до смрти 1927. године, основан је меморијални музеј и отворен за публику 1968. године. Од свог оснивања све до 2015. године, када су почели радови на реконструкцији, музеј није био значајније обнављан. На сталној поставци изложен је део Легата Јована Цвијића који чини 1.467 предмета – архивско-библиотечки материјал, фотографије, лични предмети, предмети ликовне и примењене уметности, дипломе и одликовања. Сликарство Драгутина Инкиострија Медењака је ретко где сачувано у Београду као у кући Јована Цвијића. Површине зидова и таваница уметник је осликао у al seco техници, а орнаменте и пластику извео из мотива флоре, фауне и традиционалног веза Србије, Македоније и Далмације. То је поновио и у дизајну сваког комада намештаја.

Реконструкција објекта обухватила је грађевинске радове, сређивање и замену крова и олука, увођење даљинског грејања, хобловање и лакирање паркета, кречење и фарбање столарије. Рестаурацијом зидног сликарства санирана су оштећења, очишћене и конзервиране зидне сликане површине. Урађена је конзервација и рестаурација дрвеног намештаја (канабе, столице, столови), текстилних предмета (ћилими, завесе), конзервирани су метални предмети (лустери, биста, одликовања).

Јован Цвијић (1865–1927) припада научној, културној, друштвеној и политичкој историји Србије и Краљевине Југославије крајем 19. и почетком 20. века. Као професор Велике школе, један од првих осам професора новоустановљеног Београдског универзитета и два пута његов ректор, доживотни председник Српске краљевске академије, учесник Мировне конференције у Паризу и научник светског гласа, Цвијић спада у интелектуални круг са другим великанима свог времена, као што су Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Михаило Петровић – Мика Алас, Стојан Новаковић, Александар Белић, Јован Скерлић и други. Патриота, национални радник и научник, одликовао се високим моралним и етичким особинама у свим областима свог рада, основао је Географски завод и Српско географско друштво, прве такве институције на Балкану.