Град помогао штампање 14 капиталних издања

Десет београдских издавача добило је од Секретаријата за културу града укупно 5.057.000 динара за штампање 14 капиталних издања у року од године дана. Тиме и практично почиње да функционише градски фонд за финансирање капиталних дела, основан у циљу подстицаја штампању оваквих издања, рекла је на данашњој конференцији за новинаре Горица Мојовић, члан градске владе.

– На конкурс за средства из овог фонда, расписан  10. новембра,  пријавило се 45 издавачких кућа са чак 63 наслова. Наша је обавеза била да само обезбедимо средства. О избору наслова који заслужују помоћ града одлучивала је комисија састављена од  угледних личности из света културе.  Она је имала тежак посао да у врло кратком времену из изненађујуће великог одзива издвоји дела која својом вредношћу, истраживачким резултатима, новином и значајем за културу, уметност и науку превазилазе стандарде издавачке продукције. Посао је био тим тежи што је жири имао и обавезу да дефинише критеријуме и мерила по којима ће се овакви конкурси и убудуће реализовати јер је ово био први такав „откуп” у области издаваштва – рекла је Горица Мојовић.

Уз помоћ града ове године ће се штампати  по два капитална издања Филозофског факултета, „Чигоје”, Српске књижевне задруге и „Брима”. По једно суфинансирано издање имаће Универзитет уметности, „Equilibrium”, „Zepter Book World”, БИГЗ, „Стубови културе” и „Клио”. Шест наслова припада домаћим ствараоцима: „Свет скулптуре” Косте Богдановића, „Филозофски факултет Велике школе” Радоша Љушића, „Византијски и поствизантијски циклуси арханђела” Смиље Габелић, „Зидно сликарство цркве Светог Ахилија у Ариљу” Драгана Војводића, „Приповетке и предања из Левча” Снежане Марковић и „Миодраг Табачки” Гордане Васић и Ирине Суботић. Преосталих осам издања чине преводи капиталних дела европских аутора: „Балкан после  1453. године” Лефтена Ставријаноса, „Историјска поетика” А.Н. Веселовског, „Речник филозофских појмова”  Феликса Мајнера, „Историја византијског сликарства” Виктора Лазанова, „Симболика животиња у словенској народној традицији” Александра Гуре, „Опис хришћанства” Ернста Бенца, „Борба за историју” Лисјена Февра и „Најдужи век империје” Илбера Ортајлија.

  Говорећи у име комисије која је одлучивала о избору наслова који завређују помоћ града, др Љубинко Раденковић, директор Балканолошког института САНУ, рекао је  да је на том списку могло да се нађе још седам наслова, међу којима и Оксфордски речник и изабрана дела Стојана Новаковића и Милана Кашанина. Ова, по свему капитална дела имала су неодговарајуће пријаве, непотпуну рецензију или неки сличан, мање битан пропуст. Комисија је њиховим издавачима сугерисала да отклоне недостатке или употпуне своје предлоге адекватним рецензијама и преводом, а потом их пријаве за стимулацију у 2004. години, за коју ће ове године конкурс бити благовремено објављен.

– Овогодишње искуство показује да треба прецизније утврдити поједине критеријуме, пре свега кад је реч о цени, на основу које се израчунава и учешће града.  Можда би било корисно применти мерила Министарства за науку, које  тражи понуде бар три штампарије како бисмо што рационалније користили средства која даје град – сугерисао је Раденковић.