Обрађено 2.200 пријава за легализацију

Градска и општинске комисије за легализацију досад су обрадиле 2.200 пријава, што је око два одсто од укупно примљених захтева за легализацију, речено је данас на конференцији за новинаре градске владе. Грађани су до 13. новембра 2003. године поднели 109.787 пријава, али су комисије установиле да је готово 90 одсто пријава непотпуно. Већини су послати дописи за допуну документације, а комисије су обавезне да све пријављене у року од два месеца обавесте о приспелим пријавама.
Овај велики и озбиљан посао град је, према речима Љубомира Анђелковића, потпредседника Извршног одбора Скупшине града, дуго и темељно припремао пре почетка акције легализације бесправно подигнутих објеката.

– Припремани су пре свега кадрови, али и планска документација, израђивана су привремена правила за легализацију, извршена је озбиљна анализа зона. У општинске комисије, у чијој су надлежности објекти површине до 800 квадратних метара, кључени су и људи из Урбанистичког завода и Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда, а на исти начин је појачан и састав  градске комисије. Чланови ових комисија састају се два пута недељно, а на сваком састанку размотри се по тридесетак захтева – рекао је Анђелковић.

Резултати су, према његовом мишљењу, очигледни: када је 1995. године започео процес легализације, од 100.000 пријављених објеката дозволе су издате само за 1.500, а и оне су биле привремене. Сада је обим посла удвостручен, а из градске управе најављују да би интензитет могао и да се поспеши.

– Са овом процедуром завршава се комплетан поступак легализације. Грађани ће напокон имати укњижен објекат и валидне папире, а њихова имовина добија потпуно други третман. Они ће моћи да располажу том имовином, биће у прилици и да је заложе и укључују у све своје пословне активности – рекао је потпредседник градске владе.

Једини проблем појавио се на Новом Београду, где је комисији стигло око 4.000 пријава за легализацију објеката који се налазе на Старом сајмишту и Лединама. Град на ове локације, према Анђелковићевим речима, озбиљно рачуна у својим развојним програмима.

Владимир Мацура, директор Урбанистичког завода Београда, рекао је  на данашњој конференцији за новинаре да  је тај завод направио правилник и план реонизације града у процесу легализације. Завод је направио и компјутеризоване карте, поделио их свим комисијама, помогао у њиховој инсталацији и обучио тимове који раде на спровођењу легализације.

– Ми смо пружили комплетну логистичку помоћ свима који учествују у овом послу, а на услузи смо и даље, кроз консултантске услуге. По два наша представника учествују у раду како општинских, тако и градске комисије – рекао је Мацура.

Вук Ђуровић, градски секретар за урбанизам и грађевинске послове, истакао је да на легализацији ради најмање сто људи из овог секретаријата. Формирано је чак и посебно одељење и набављена неопходна информатичка опрема како би се посао обављао што брже и прецизније.

– После легализације на ред долази урбанизација. За сва насеља радиће се урбанистички планови, инфраструктура, осветљење, улице и све остало што је потребно да једно насеље добије заокружен изглед. Све то радиће се управо из средстава добијених легализацијом ових објеката – рекао је Ђуровић.

Стеван Каменковић, заменик генералног директора Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу града, рекао је да и Дирекција има своје представнике у свим комисијама, а формирала је и властито одељење за легализацију.

Град је упоредо са обрадом пријава донео и неколико одлука којима се грађанима омогућава да на што коректнији и повољнији начин заврше процес легализације својих објеката. Оном најновијом у пету Б зону укључена су и преостала карактеристично сеоска газдинства, а пре ње усвојена је важна одлука која регулише олакшице социјално угроженим категоријама грађана.

– Онима који нису у стању да поднесу све трошкове легализације Секретаријат за социјалну и дечју заштиту омогућиће значајне попусте. Социјално најугроженија домаћинства биће у потпуности ослобођена плаћања трошкова накнаде за уређивање грађевинског земљишта, док ће остале категорије угрожених моћи да остваре попусте од 80 до 20 одсто. Тако ће, на пример, четворочнана домаћинства која имају приходмањи 10.275 динара моћи да остваре попуст од 80 одсто.  Према тој скали, домаћинства која остварују приход од 25.687 динара  имаће попуст од 20 одсто – рекао је Љубомир Анђелковић.

Сви учесници у процесу легализације имаће и 50 одсто попуста за једнократну уплату. Поред тога, наплаћиваће се само магистрални правац, док ће град признати сва остала улагања у инфраструктуру.  Рок плаћања продужен је на десет година.

Град је изашао у сусрет и сеоским газдинствима одлуком да ће грађани накнаду плаћати само за стамбени и пословни објекат, ако га наравно имају, док за помоћне објекте неће плаћати ништа.