Стручни скуп о одбрани од бујица и спречавању ерозије

У Скупштини града Београда данас  је одржан стручни скуп са темом „Одбрана од бујичних поплава и заштита од ерозије на територији града Београда и обавезе локалне самоуправе”. На скупу је разговарано о значају докумената којима се прописују обавезе институција у спречавању ових појава и санирању последица, штетним дејствима бујичних поплава и ерозионих процеса и дужностима локалних власти у процесу заштите. Овој презентацији присуствовали су представници градске владе, извршних одбора скупштина општина, Градског оперативног штаба за одбрану од поплава, Републичке дирекције за воде, Републичке водопривредне инспекције, Шумарског факултета, Института за водопривреду „Јарослав Черни”, Урбанистичког завода Београда, Управе за воде града и јавних комуналних предузећа, као и команданти општинских штабова за одбрану од поплава и многи други.

Град је крајем 2003. године, у складу са законском обавезом локалних власти да донесу план одбране од бујичних поплава и план заштите од ерозије, израду ових докумената поверио Институту „Јарослав Черни” и Шумарском факултету.

– Наша је дужност да према овим упутствима предузмемо све да бујичне поплаве буду под контролом, као и да обезбедимо имовину и грађане од њихових штетних последица. Ми то, заправо, можемо да окренемо и у нашу корист па да, док се бранимо, понешто и уредимо и поправимо, а и неку већу површину приведемо другачијој намени или корисно употребимо ону која је отета од бујичне поплаве и еродирања. Локална самоуправа је у овом процесу веома важна. Неопходно је да се овај план доследно спроводи, не само у тренутку када је опасност највећа него и током читаве године, како би заштита била потпуна – рекао је Александар Спасић, потпредседник Извршног одбoра Скупштине града и председник Оперативног штаба за одбрану од поплава и заштиту од ерозије.

Ови документи су важни и за израду пројеката на уређењу сливова, коришћење и унапређење пољопривредног земљишта и планирање у области урбанизма, саобраћаја, екологије.

– Планови ће послужити и као основа за даља планирања развоја привреде и друштва на подручју Београда, пошто ни планирање одрживог развоја једног региона није могуће ако се претходно не реше проблеми ерозије и одбране од бујичних поплава. Готово цела територија Србије угрожена је водном ерозијом, а као последица ерозије земљишта, у сливовима се јављају и бујични токови, често са катастрофалним поплавама – рекао је професор Љубодраг Михајловић, декан Шумарског факултета.

Територија града има развијену хидролошку мрежу. Поред Саве и Дунава, постоје још 172 водотока са изразито бујичним карактером, од којих неки покривају територију две или више општина. Сливови ових токова су по правилу уведени у градску кишну канализацију, која углавном није пројектована за екстремне воде. Током последњих година бујичне поплаве у Београду су узроковале колапс у саобраћају и раду комуналних система, као и значајне материјалне штете на привредним и стамбеним објектима и пољопривредном земљишту.

– Предстоји нам велики посао, који изискује и време и средства. Ми, срећом, имамо знања за овакав подухват. До пре двадесетак година наше институције које се баве водама радиле су у иностранству са огромним доприносом и огромним профитом. Зато сада имамо могућност и прилику да област вода поново дигнемо на ниво на ком је некада био – рекао је Милан Димкић, директор Института „Јарослав Черни”.

Град, према речима Ивана Анђелковића, директора Управе за воде града Београда, са нестрпљењем чека резултате студије Института „Јарослав Черни”, у којој се испитује више од 160 бујичних токова до тренутка када они улазе у комунални систем. Ови хидраулични токови биће истражени било да директно иду у велике водотоке Саве и Дунава, било да улазе у колекторе отпадних вода.