Округли сто о искуствима локалне самоуправе

На иницијативу градоначелнице Радмиле Хрустановић, делегације европских градова  које присуствују прослави празника Београда  искористиле су овај сусрет и за размену искустава  о организацији и функционисању локалних управа  у својим земљама. Округли сто на ту тему одржан је у суботу, 17. априла, у Заводу за заштиту споменика културе, иначе смештеном на  калемегданској локацији званој „брег за размишљање”.
Скуп је отворила  директорка овог завода Вера Павловић-Лончарски подсећањем на историјат Београдске тврђаве и датума које Београд празнује са својим гостима из Европе. Сваки од њих, почев од „крштенице” града из 878. године, до дипломатске победе кнеза Михаила Обреновића, која је резултирала предајом кључева града 19. априла 1867. године, сведочи о томе да је овај град своје најбоље тренутке остваривао захваљујући дипломатији, истакла је она.
– Наша је жеља да овај регион крупним корацима крене напред и од региона нестабилности постане регион стабилности. Мислим да је Београд у ове три и по године томе дао велики допринос. Повезујући се са вама, пре свега привредним везама, али и на све друге начине, покушавано да стигнемо оне међу вама  који су већ део велике европске породице, а да са онима са којима смо били у заједничкој држави градимо односе пријатељства и сарадње – рекла је  градоначелница Београда поздрављајући колеге из Москве, Кијева, Прага, Атине, Ретимнеа, Љубљане, Сарајева, Бањалуке, Скопља,  Крфа и Подгорице.
На иницијативу Радмиле Хрустановић, главна тема раузговора за округлим столом био је начин избора градоначелника, као и искуства у организацији и статусу престоница у земљама присутних делегација. Гости су се углавном сложили да је директан, непосредан избор најдемократскији јер градоначелник у том случају одговара  директно грађанима  а не партији доминантној у парламенту. Гост из Москве заложио се за већу пажњу формирању и раду малих и средњих предузећа унутар градова јер, ма колико се политичари трудили, трговци и привредници раде и постижу више од њих.
Представник градске управе Прага рекао је да се такав модел ипак у пракси показао као сувише компликован јер неслагање парламента са одлукама градоначелника може да доведе до блокаде рада градске управе.
– Ја сам ипак за систем директних избора јер тако добијамо градоначелника коме грађани верују и  поштују га, чак и ако због тога буде проблема са градским већем – била је категорична Даница Симшић, градоначелница Љубљане, говорећи о добрим и лошим искуствима таквог система у словеначкој престоници.
Са њом су се сложиле и колеге из Бањалуке и Сарајева, упоркос различитим статусима и организацији њихових градова. Истог мишљења били су и гости из Скопља и Кијева.
Јоргос Дригианакис, заменик градоначелника Ретимнеа са Крита,  представио је  колегама изборни систем Грчке, у којој локалне управе сматрају да политичке структуре треба да се држе подаље од проблема градова.
– Само финансијски независне општине и градови биће независни од политичких структура. Због тога је локална управа у Грчкој почела да покреће властита предузећа, која се баве трговином, финансијским услугама и другим делатностима. Ми сматрамо да ће, захваљујући овој иницијативи, локална управа стећи независност  од државе и да ће  државна власт у том случају имати само законодавну улогу – рекао је гост са Крита.
Завршавајући расправу на ову, очигледно свима интересантну тему, градоначелница Београда Радмила Хрустановић је констатовала да је највећи степен демократије  директан избор јер све друго најчешће трпи утицај странке која расписује изборе и пролагођава услове себи.
– Било би добро да се у локалним заједницама што мање води политика а што више брине о изгледу и функционисању града и добру грађана – рекла је Радмила Хрустановић.
Округли сто је, уместо закључцима, завршен обиласком Калемегдана и „Витруелног Београда 15. века”, у Барутани, уз помоћ тродимензионалних наочара.