Просторни план Београда пред одборницима 25. маја

Двогодишњи рад на припреми и усаглашавању новог регионалног просторног плана за административно подручје Београда завршава се 25. маја  седницом Скупштине града, на којој одборници треба да дају „зелено светло” за његову примену. Овај плански акт урађен је за простор свих 17 градских општина, али обухвата и седам општина у непосредном окружењу које са њима чине „метрополитен Београда”, као и већи број општина у прстену око града које су саобраћајно, енергетски, индустријом, туризмом или на неки други начин функционално повезане са Београдом.

  Израду новог просторног плана града заједнички су финансирали и координирали град и република, а припремила га је експертска група Урбанистичког завода града у сарадњи са великим бројем стручних институција. Јавни увид о његовом нацрту одвијао се током децембра 2003. године. И све београдске општине позване су том приликом да кажу своје мишљење о овом документу, али  се одазвало само њих десет. Предлог просторног плана Београда, сачињен након корекција нацрта у складу са примедбама, затим је прошао стручну проверу Републичке агенције за просторно планирање, како и налаже законска процедура, и градске владе, која га је верификовала и упутила одборницима на усвајање.

– Ово је, уз Генерални план града до 2021. године, један од најважнијих планских аката за будући развој Београда. Када коначно буде усвојен, просторни план града представљаће један од основних инструмената у имплементацији идеје одрживог развоја овог подручја заснованог на принципима Агенде 21, Хабитата 2, Лисабонске, Софијске и свих других развојних декларација и повеља усвојених у свету протеклих деценија, које обавезују и Републику Србију и град Београд. Он ће имати и велику улогу у усклађивању свих генералних планова на територији града, који су до сада донети за подручје 10 градских општина и Младеновац, а биће донети и за преостале општине у приграђу. Просторни план треба да буде и стратешки основ за будућу сарадњу административног подручја Београда и општина у окружењу на темама и проблемима просторног развоја, повезивања и координације функција на интересној основи. Нарочито је значајно што ће се његовим усвајањем  створити услови и за легализацију оних градских простора који нису обухваћени Генералним планом Београда – рекао је приликом утврђивања предлога овог планског акта Љубомир Анђелковић, потпредседник градске владе.